Možda niste znali, ali ja sam vam kraljica kineske pijace. Mnogo puta mi se desilo da me, dok prebiram tražeći da kupim još jedne minđuše, neka gospođa prepozna i kaže: “Pa zar i vi ovde kupujete?!?“ „Pa imam i ja dušu“, odgovaram spremno.
Piše: Mirjana Bobić Mojsilović
Možda niste znali, ali ja sam vam kraljica kineske pijace. Kraljicom me čini i to što nemam problem da svuda i na svakom mestu, s ponosom pokažem neverovatnu bluzu za koju su me odrali Kinezi (600 dinala!), što za slavu obučem haljinu koju sam iskopala u kutiji u prolazu pred ulazak u dvorište (500 dinala!), što imam kupaće kostime (300 dinala!) u svim bojama, i što sam doktorka da pronađem tašnu koja košta 500 dinala, a na koju mojim drugaricama pada vilica. Dodajmo spisku mojih kraljevsko-kineskih osobina i jednu ništa manje značajnu – mojim drugaricama s ponosom poklanjam za rođendane i druge prigodne prilike fantastične poklone „made in China“ uvek podvlačeći kako su me odrali!
I ne samo to: „kraljica beogradskog kineza“ se postaje i tako što vas Kinezi prepoznaju. „Ćao, kako si“, kaže mi onaj što prodaje naočare sa dioptrijom, žena koja prodaje baterije i tigrovu mast, konobarice u kineskom restoranu, i vlasnik hrpe majica i kupaćih kostima u starom delu. Tamo sam, kao što vidite, redovna.
Vidite, kinesku pijacu u Bloku 70, zovem i „Devojačka radost“. Kada god me uhvati neizdrž, ili melanholija, ja skoknem do naših komšija Kineza, promuvam se po onom spektakularnom šarenilu, i obradujem se nekom sitnicom. Jer za mene su sitnice najveća radost. Uzgred, u Kanadi sam kupila jednu lepu haljinu, i tek juče sam, dok sam je peglala, videla da na markici piše da je napravljena u Kini. Pola stvari koje se prodaju u velikim šoping molovima, napravljene su u Kini, i ko to ne zna, dosta gubi. Mnoge firmirane stvari koje ja zovem „porez na prazninu“ napravljene su u Kini. Pa zašto onda da ne kupujem na izvoru?
Mnogo puta mi se desilo da me, dok prebiram tražeći da kupim još jedne minđuše, neka gospođa prepozna i kaže: “Pa zar i vi ovde kupujete?!?“
„Pa imam i ja dušu“, odgovaram spremno.
I kad god na televiziji vidim kako zvezde na crvenom tepihu, domaćem il’ inostranom, na pitanje „Koga nosite“ ređaju imena poznatih firmi, pada mi na pamet samo jedno: kad bi mene pitali koga nosim, moj odgovor je uvek isti i ima smo jednu reč: SEBE.
Izvor: AllMe
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽENSKE PRIČE
„Mama, a šta je to 8. mart?“
„Mama, a šta je to 8. mart?“ „To je jedan praznik...“ „Kakav praznik? Kao Nova godina ili Božić?“ „Tako nekako. To je praznik kojim se obeležava borba za prava žena...“...
Neplaćeni poslovi: Žene rade više od muškaraca i tokom pandemije
UN pozivaju vlade i kompanije da priznaju da neplaćeni poslovi postoje i da primene mere kao što...
U vezi dišeš, ne gušiš se i ne batrgaš. Ne stvaraš od sebe ženu za koju misliš da bi se njemu najviše dopala
Piše: Jovana Kešanski Probaj da obučeš onu tvoju usku bordo haljinu, iako ti je jednom rekao da ti najbolje stoje široke pantalone, da ti haljine previše ističu obline i da...
„Draga devojčice u zelenom kupaćem kostimu…” – pismo koje je postalo hit na internetu
„Draga devojčice u zelenom kupaćem kostimu…“ je pismo koje je postalo viralno na internetu a svedoči o tome koliko je beznačajna naša suština. Nije važno da li smo genijalne, kreativne,...
Nema komentara.