Jedan od načina kako roditelji mogu jako oštetiti svoju decu je da se mnogo više fokusiraju na to da im deca budu dobrA, umesto da im deca budu dobrO…
Najveća posledica tog tipa vaspitanja je da će svako iole pametno dete u jednom trenutku ukačiti činjenicu da se ljubav, pažnja i divljenje od roditelja dobijaju SAMO ukoliko sve urade onako kako treba… i ako oni nemaju nijednu jedinu manu.
Dvadeset godina kasnije te osobe će biti čvrsto ubeđene da ako uspeju da budu savršene i sve stvari uspeju da odrade savršeno da onda i zaslužuju da budu bezbedne i voljene.
Što ne bi bilo toliko strašno da iko može biti savršen i da postoji iko ko sve radi savršeno.
A s obzirom da takvih nema, niti je bilo, niti će biti… ta deca sada već ljudi će se jako namučiti u životu. Najpre boreći se sa nenormalnom anksioznošću da li će uspeti da budu savršeni i da li će sve ispasti kako treba, pa sa ogromnim besom prema sebi u trenutku kada to ne uspeju, a niko ne uspeva zauvek, i sa posledičnom depresijom kasnije kada već to uveliko nisu uspeli – jer naravno ko ih i može voleti takve nikakve nesavršene.
Boji način roditeljstva je sledeći:
„Volim te jako…
Ponosan sam što si naš…
I naravno da zaslužuješ sva ljudska prava…
Ovo ne smeš da radiš da ne bi ugrozio sebe ili nekoga drugog…
A ovo su poželjne aktivnosti ako želiš da imaš bolji život…
I ja sam uvek tu za tebe jer vidi pod jedan…“
Naravno – savršeni roditelji ne postoje. Odnosno postoje – samo još uvek nemaju decu.
Ali opet…
Ako nekako hoćemo promeniti Svet…
Možda bi najbolje bilo da prvo naučimo kako da volimo svoju Porodicu…
Izvor: Facebook/Dr Vladimir Đurić
