Kejti Anderson je mama kojoj je dosadilo da bude dežurni tragač za zagubljenim stvarima u svojoj porodici. Roditeljski sajt Babble objavio je njeno “protesno pismo”
Mame imaju mnogo funkcija – mi smo učiteljice, tešiteljke, medicinske sestre, savetnice i menadžeri (da navedem samo nekoliko). Uglavnom, uživam u raznovsnim poslovima koji dolaze u paketu sa materinstvom. Međutim, za jednu funkciju se nisam prijavila – a to je “pronalazač zagubljenih stvari.
Izgleda da moja porodica živi u zabludi da će svaki put kada nešto ne mogu da nađu, mama uskočiti da reši problem. Rančevi, domaći zadaci, hrana, omiljeni pokrivači i patike… koliko samo patika. Nakon što ovlaš pogledom potraže ono što im nedostaje, odmah osete potrebu da od toga naprave moj problem. Ne znam ni sama koliko sati sam provela igrajući se detetktiva da moja porodica to ne bi morala da radi. I sad je dosta!
Delimično sam i sama kriva. Jednom sam se našalila sa mužem da sam “menadžer domaćinstva”. Zapravo, to nije daleko od istine. Pošto nisam zaposlena vodila sam računa o svemu u vezi sa kućom. Išla u nabavke, planirala obroke, plaćala račune. Radila sve kućne poslove i brinula o deci. I logično, čim nešto nije bilo moguće naći, očekivalo se da ja možda znam gde da tražim.
Međutim, u poslednje vreme sam usvojila novu taktiku. Čim me neki od starijih sinova upita gde su mu cipele, izvratim mu pitanjem: “Zašto bih JA znala gde su tvoje cipele? To su TVOJE cipele, zar ne?”.
Isto tako, kada me muž pita gde se nalazi određena hrana, samo mu kažem “U frižideru.” On izgleda očekuje da će ga ono što traži zaskočiti samo, čim otškrine isti.
Jedini član porodice koji ne reaguje na moj novi pristup je moj dvogodišnji sin. “Dinosaurus!” zahteva on. Kada ga pitam gde je igračku ostavio, zahteva još glasnije, misleći da ga prvi put nisam čula. Ne ostaje mi ništa drugo nego da mu pomognem da ga nađe i sačekam da poraste još malo da ga naučim da bude odgovoran za svoje stvari.
Da budem iskrena, još se dešava da se ukjučim u potragu za nečim, najčešće onda kada kasne u školu. Međutim, sada tražim da prvo provedu razumnu količinu vremena u samostalnoj potrazi.
Majčinstvo se sastoji od kompromisa, ali moja porodica mora da nauči da ja nisam detektiv kome mogu da dodele slučaj nestalog ko-zna-čega kad god im se ćefne!
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Samokontrola ima neverovatan uticaj na budući život deteta – evo kako da je razvije
Potreba za samokontrolom ponekad je pravi izazov i za odrasle, a kamoli za decu. Ali njen uticaj na čitav život je neverovatan. Novozelandska studija koja je trajala čitave tri decenije...
Pet koraka za podsticanje optimizma kod vaše dece
Mnogo je razloga da se ozbiljno pozabavite podsticanjem optimizma kod svog deteta, uključujući i dugoročne pozitivne efekte na njihov mentalni i fizički razvoj. Ali, kako se uopšte odgaja optimista? Pokušajte...
5 saveta uz koje ćete postati bolji roditelj svojoj deci
Roditeljstvo je jedan od najodgovornijih životnih poziva, jer zahteva da vaspitamo i zbrinemo svoju decu. Da im budemo bezuslovna podrška, u ma kom uzrastu oni bili. Deca nam svakodnevno nagoveštavaju...
Tek kad postanete roditelj pred oči vam izlete sve manjkavosti vašeg karaktera
“Moglo bi se roditi već vaspitano dete, ako bi i roditelji bili vaspitani”. Gete Što nam je vrednija neka osoba ili cilj u životu, više se za njega trudimo. Roditeljstvo je...
Nema komentara.