Drugi strani jezik izborni za osnovce

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja predložio je dva modela kako da se važeći nastavni plan uskladi sa zakonskim ograničenjem, koje propisuje da đaci od petog do osmog razreda moraju imati do 25 časova obavezne nastave i još tri za izborne predmete i druge vannastavne aktivnosti.

U situaciji kada ministar prosvete Srđan Verbić traži rasterećenje đaka, iz Nacionalnog prosvetnog saveta stižu glasovi da bi trebalo promeniti Zakon o osnovnom obrazovanju, odnosno povećati broj časova obaveznih predmeta, a sva stručna društva brane postojeće pozicije, Zavod je doveden u gotovo nemoguću situaciju da ponudi rešenje koji će zadovoljiti sve strane.

Prema prvom predlogu, u koji je Danas imao uvid, tehničko i informatičko obrazovanje u sedmom i osmom razredu menja način realizacije nastave, što znači da bi đaci imali jedan čas nedeljno, plus 30 časova blok nastave na godišnjem nivou.

Drugi strani jezik bio bi obavezan u petom i šestom razredu, dok bi u sedmom i osmom bio na listi izbornih. On bi u petom, sedmom i osmom bio zastupljen sa po dva časa u nedeljnom rasporedu. Izuzetak je šesti razred gde bi, ne samo drugi već i prvi strani jezik, imali po jedan i po čas nedeljno, plus po 15 časova blok nastave na godišnjem nivou.

Kako se navodi u obrazloženju Zavodovog predloga, đaci koji izaberu da strani jezik uče sve četiri godine steći će uslov za nadogradnju i sticanje neophodnih znanja za nastavak školovanja u gimnaziji i srednjim stručnim školama, koje u planu imaju dva strana jezika. Oni koji posle dve godine odluče da prestanu sa učenjem drugog stranog jezika steći će elementarne kompetencije koje im omogućuju snalaženje u jednostavnim situacijama, kao i osnovu za nastavak učenja u daljem formalnom ili neformalnom obrazovanju.

U Zavodu objašnjavaju da uvođenje blok nastave nije novina, da je tehničko obrazovanje na takav način realizovano od 1990. do 2007, te i danas prisutno u gimnazijama za predmet računarstvo i informatika, kao i u velikom broju srednjih stručnih škola.

Zbog blok nastave u šestom, sedmom i osmom razredu, smanjenje broja časova drugih predmeta na godišnjem nivou bilo bi jednako nedeljnom fondu koje predmeti imaju. Tako bi, recimo, deca gubila samo četiri časa matematike i srpskog, dva biologije ili jedan likovnog i muzičkog. A to ne iziskuje promene nastavnih programa.

Međutim, izvesnih promena bi bilo pri opredeljivanju za izborne predmete. Naime, učenici bi, osim verske nastave ili građanskog, koji su i dalje obavezni tokom cele osnovne škole, u svim razredima drugog ciklusa birali još dva časa izbornih predmeta, u skladu sa interesovanjima i ponudom škole. To može biti jedan izborni predmet sa nedeljnim fondom od dva časa (maternji jezik sa elementima nacionalne kulture ili drugi strani jezik) ili dva predmeta koji su u nedeljnom rasporedu zastupljeni sa po jednim časom (svi ostali izborni predmeti, uključujući i izabrani sport, odnosno treći čas fizičkog).

Ukoliko bi ovaj predlog bio prihvaćen, đaci od petog do osmog razreda imali bi nedeljno po 28 časova, što je u skladu sa zakonom definisanim opterećenjem.

Druga varijanta predviđa identičnu organizaciju tehničkog i informatičkog obrazovanja kao u gore pomenutom predlogu, dok bi drugi strani jezik dobio status izbornog od petog do osmog razreda, ali bi zadržao postojeći fond od dva časa nedeljno. I u tom slučaju učenici bi, pored građanskog, odnosno veronauke, morali da izaberu još dva časa izbornih predmeta. Ovaj predlog doprineo bi značajnijem rasterećenju đaka petog i šestog razreda, koji bi imali nedeljno 26, odnosno 27 časova nastave obaveznih i izbornih predmeta, dok bi sedmaci i osmaci imali po 28.

Zasad je neizvesno da li će se ovi predlozi Zavoda naći na narednoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta.

Poseban status za građansko i veronauku

Iako je ministar prosvete Srđan Verbić predložio da bi građansko i veronauku trebalo svesti na četiri godine učenja, Zavod u ovom trenutku nije mogao da predloži nikakvu izmenu, s obzirom da im zakon daje poseban status i u osnovnoj i u srednjoj školi. Oni su, naime, obavezni za svakog đaka, a izbornost se ogleda jedino u tome što učenik bira jedan od njih.

Izvor: Danas

14 razloga zbog kojih biste poželeli da upišete dete u finsku školu

Šarčević: Sistem je “dosta raspušten” i mora se uspostaviti red u njemu

“Tamo gde nauka počinje” – Manifestacija koja promoviše hemiju među mladima

A kakvu poruku vi šaljete svojoj deci? Da li je škola važna?

Ljubav prema prosveti dugujem Vama

Zaslužili ste od mene i stih i pesmu, i priču i roman i suzu. Zaslužili ste i svaku moju pročitanu knjigu, i svaki napisan tekst i svu ovu ljubav prema...

Loši rezultati naših đaka na PISA testu

Nikolina Govoruša Đaci redovno izostaju sa časova, više od polovine kasni, nemaju motivciju, nastavnici loše prenose znanje, ali i nedoljno novca koji se izdvaja za obrzovanje, ključni su razlozi kojima...

Blic: Đaci sa lošim prosekom postaju učitelji

Relativno male plate, stresan posao, zabrana zapošljavanja u društvenom sektoru, neki su od razloga zbog kojih se nastavnici opredeljuju za odlazak u druge sektore, zbog čega su škole prinuđene da...

OBRNI IGRU: NLP za decu i tinejdžere

Neuro Lingvističko Programiranje (nauka o uspehu) nije više rezervisano samo za odrasle! Od februara 2020. godine, sva zainteresovana deca i tinejdžeri (od 7 do 18 godina) biće u prilici da...