Duhovni život dece: Decembarska priča

Samijevi komentari bili su jednostavni ali puni vere i radoznalosti. Takođe, oni su sasvim običan deo njegovog dijaloga sa svetom.

Piše: Dženifer Rodžers

“Znamo da na dobro vođenim Montesori časovima deca često pokazuju neverovatnu prijemčivost za svete i božanske stvari i često nam prirede neočekivana otkrića”

Marija Montesori, “Bog i dete”

Sami je upravo pročitao uvod u naš priručnik “Delovi žabe”. Ovi priručnici su obično izazov za petogodišnje čitaoce. Neke reči su za Samija nove, ali ga je sa lakoćom pročitao. Jednom je zastao na kraju prve strane, da prokomentariše i postavi pitanje.

“Ovo je stvarno zanimljivo,” kazao je Sami. “Voleo bih da budem naučnik kad porastem. Misliš li da bih mogao da budem naučnik?” upitao je.

“Naravno da mislim.” Ovo je bio suviše gotov odgovor vaspitača, ali istinit i iskren. “Zanimaju te stvari kakve zanimaju i naučnike.”

“I meni se tako čini,” rekao je Sami, promišljeno i iskreno. “Ne verujem da bi Bog dopustio da mali dečak poput mene želi da bude naučnik, a da ne mogu to da postanem.”

Sami je nastavio sa čitanjem. Ja sam nastavila da slušam, a suze su mi treperile na kapcima. U Samijevim komentarima bilo je toliko pouzadanja i vere. Sećaću se njegovih reči, mislila sam, i u najmračnijim decembraskim danima.

Tokom dve godine našeg druženja, Sami je naučio da vezuje pertle, da sabira i oduzima, da čita. Ja sam ga provela kroz sve ove veštine. Kad smo se upoznali bio je previše zabrinuto dete. Razvijali smo smireno samopouzdanje koje sada pokazuje. Njegov komentar, međutim, podsetio me je da sam naučila OD njega isto onoliko koliko sam naučila NJEGA. Mislim da bi mnogi naši najbolji vaspitači mogli da kaži isto. Učimo od dece jednako kao što učimo decu.

Nekoliko dana nakon njegovog prethodnog razmišljanja, Sami je rekao jednom svom drugu da će postati naučnik. “Želim da naučim sve na svetu,” relao je. “Znam da ne mogu naučiti sve, ali mislim da mogu da pokušam.”

Samijevi komentari bili su jednostavni ali puni vere i radoznalosti. Takođe, oni su sasvim običan deo njegovog dijaloga sa svetom. Dok je čitao o žabama, Sami je razmišljao o Bogu. On veruje da je Bogu stalo do njegovog učenja. Njegov Bog obraća pažnju na dečije želje. Za Samija, Bog je jak i brižan, prisutan i pun ljubavi, zainteresovan za dela njegovih ruku i njegov unutrašnji život.

Naša škola nije religijska. Sami je hindu. Njegovi drugovi su hrišćani, jevreji i muslimani. Marija Montesori bila je posvećeni katolik. Njeni tekstovi o veri puni su biblijskih citata. Pozivala se na određene epizode iz Hristovog života. Ipak, u učionicama koje nose njeno ime, izrazi vere kod dece različitih tradicija vredni su pominjanja samo zato što su toliko uobičajeni. Deca nam daju priliku da zavirimo u njihove duše dok ribaju, čitaju ili računaju.

Tokom dugih zimskih meseci, naročito kada je dnevna svetlost kratkotrajna, razgovori sa decom mogu biti pravo blago. Čak i ljudi puni vere upadaju u iskušenja kada pitisci da se troše vreme i novac počnu da utiču na našu sposobnost davanja. Decembar ponekad deluje duhovno prazan i mračan.

Ali skoro svakog dana neko zdravo dete poput Samija, radeći posao koji voli, podeli sa nama svoju veru na način koji je istovremeno izvanredan i, za njega, sasvim običan. Marija Montesori je često podsećala odrasle da treba da sarađuju sa normalnim obrascima ljudskog razvoja.

Takođe, ona je verovala da je “duhovno obrazovanje ništa drugo do saradnja sa božjom milošću.”

Izvor: MariaMontessori.com

Dženifer Rodžers je Montesori vaspitačica već 20 godina

Prevod: Detinjarije

Podeli tekst: