Život profesionalnog sportiste mnogo je više od bavljenja sportom – a što je više uspeha to je više svih tih pratećih i naizgled marginalnih stvari koje čine život. Putovanja, treninzi, utakmice, često razdvajanje od porodice i domovine… S druge strane, uspeh donosi i priliku proslavljenim sportistima da budu primer drugima, da pokažu mladima da trud i zalaganje vrede i da imaju na koga da se ugledaju.
O svom uspehu, fudbalu i načinu na koji gleda na porodicu, karijeru, ali i budućnost za portal Detinjarije govorio je jedan od najuspešnijih fudbalera u Srbiji, bivši kapiten naše reprezentacije i sadašnji deo fudbalskog kluba „Fenerbahče“.
Pretpostavljamo da su Vam se ostvarili dečački snovi. Da li je velika razlika između realnosti i onoga što ste kao dečak sanjali?
„Zapravo, nisam nikad razmišljao o tome. U detinjstvu sam samo uživao u fudbalu onako kako sam umeo. Zabavljao sam se kao dete i uz to – nikad nisam odustajao.“
Iako često odvojen od porodice zbog posla, Dušan smatra da je uticaj koji ona ima izuzetno važan. Barem je tako bilo u njegovom slučaju.
„Ja sam odrastajući imao sreću da imam ‘normalnu’ porodicu koja shvata šta znači posvetiti se nečemu. Imao sam podršku koja mi je bila potrebna na početku, a imam je i sad“ – rekao je Tadić i dodao – „Smatram da je to ono što se od porodice i očekuje i to je ono što ti daje snagu da istraješ.“
Pored velikog uspeha koji je doživeo u svojoj dosadašnjoj fudbalskoj karijeri, ipak smatra da je lakše živeti prosečnim životom – u poređenju sa onim kakav on, kao profesionalni sportista ima.
„Život profesionalnog sportiste zahteva puno odricanja i malo je slobodnog vremena. To su jedini razlozi zbog kojih svojoj deci ne bih preporučio da se odluče za profesionalnu karijeru u sportu.“
Što se tiče vaspitavanja dece, Tadić smatra da bi trebalo negovati tradicionalne vrednosti, te da je postavljanje pravila i granica jedna od najvažnijih uloga svakog roditelja.
„Kao otac smatram da je izuzetno važno da se zna ko je dete, a ko roditelj. To postavlja stvari na svoje mesto i predstavlja pravilan stub roditeljstva. Pristalica sam upravo tih tradicionalnih vrednosti u vaspitanju i time se vodim kada su moja deca u pitanju“ – rekao je Tadić.
S druge strane, kada je reč o trenerima fudbala, pogotovo onima koji rade sa mlađim kategorijama, Dušan je dao konkretan savet:
„Veoma je važno da imaju ispravan pedagoški pristup svom radu sa decom. Bez vike i tenzije – jer je potrebno stvoriti atmosferu gde će se deca prijatno osećati i gde će rado dolaziti. To je poenta sporta u tom najmlađem uzrastu.“ – objasnio je Tadić i dodao da je za mlade sportiste generalno najvažnije da uživaju u tome što rade, ali i da budu vredni, da ne odustaju.
Nakon godina putovanja i igranja fudbala širom sveta, pitali smo Dušana – gde bi voleo da se „smiri“ i u kojoj zemlji bi voleo da završi svoju karijeru profesionalnog fudbalera?
„U Srbiji, jer volim svoju zemlju! Tu mi je porodica i većina prijatelja.“ – vrlo precizno i jasno je odgovorio.
Dušan Tadić je rođen 20. novembra 1988. godine. Svoju fudbalsku karijeru započeo je u Bačkoj Topoli, a kasnije je prešao u Vojvodinu. Put ga je dalje odveo u Holandiju, zatim u Englesku, da bi se, vrativši se u Holandiju ostavio najjači trag upravo u timu Ajaksa sa kojim je odigrao 241 utakmicu, među kojim i polufinale Lige Šampiona u sezoni 2018/2019. godine. Sada je deo turskog tima Fenerbahče gde igra na poziciji napadača.
Rekorder je po nastupima sa reprezentacijom Srbije – 111 nastupa počevši od debitantskog – 2008. godine na Olimpijskim igrama, da bi svoju zemlju predstavljao i na svetskim prvenstvima 2018. i 2022. godine, kao i na Evropskom prvenstvu odigranom 2024. godine.