Zašto veliki broj mladih sportista nikad ne ostvari veliki sportski rezultat? U novoj epizodi potkasta (Ne)poznato o ljudskom telu na ovu temu govori profesor doktor Marko Stojanović sa Univerziteta u Novom Sadu – naučnik, istraživač i praktičar sa bogatim iskustvom u radu sa sportskim ekipama na klupskom i reprezentativnom nivou.
„Veliki broj dece koji nam izgledaju veoma talentovani u nekom periodu razvoja na kraju ne ostvare neki poseban sportski rezultat. Jedan ekstremno mali procenat dece na kraju će postati profesionalni sportisti, jer nema radnih mesta – kao za astronaute. Značajno se smanjuje broj radnih mesta kada prelazimo iz mlađih kategorija.“ – objašnjava profesor Stojanović.
Koliko se može prepoznati talentovano dete i šta to zapravo znači – profesor Stojanović kaže da se to ne može tek tako odrediti iz hiljadu različitih razloga:
„Neko dete koje ima 13 godina i nije najtalentovanije, nego je takmičarski najuspešnije u tom periodu sasvim je moguće da taj učinak ostvaruje, ne zato što je najtalentovanije, nego je u biološkom smislu stariji od svoje generacije. Kada ga stignu ostala deca veoma često se desi da ono dete koje je bilo najslabije postane najbolji igrač. “
Ivan Petković, TK „Haron“: Tenis gradi karakter i snažan osećaj za pravdu i pravičnost
Teorija dugoročnog sportskog razvoja – važna za pravilan razvoj dece u sportu
Profesor Stojanović objašnjava: „Važeća teorija dugoročnog sportskog razvoja koja prati obrazovni sistem govori da u početnim stupnjevima razvoja ne treba forsirati takmičarski rezultat, treba opšte razvijati decu, bazirati se na stvarima koje će kasnije biti važne.“
Upravo ova teorija, prema mišljenju profesora Stojanovića, predstavlja rešenje za sve manji broj mladih sportista koji se, zbog pre svega biološkog razvoja u određenom periodu odrastanja, odlučuju za bavljenje sportom u starijem uzrastu. Ovaj pristup podrazumeva da u ranim fazama bavljenja sportom fokus ne bude na rezultatu, već na širokoj motoričkoj i funkcionalnoj osnovi, kako bi se deci omogućilo da kasnije razviju specifične sportske veštine – koje će im omogućiti uspešnije bavljenje sportom.
„Postoji jedan efekat relativne dobi (Relative Afe effect) koji govori o tome da u periodu od 13, 14, 15 godina dete koje je rođeno u prvom kvartalu godine je mnogo starije nego dete koje je rođeno u četvrtom kvartalu. To je razlika neverovatna. I to dete, ustvari, ima mnogo veću šansu da bude izabrano po takmičarskim kvalitetima u nacionalnu selekciju, u prvi tim, u ekipu koja će da počne svaku utakmicu – samo zato što je rođen u januaru, februaru ili martu, jer je stariji, biološki je zreliji, snažniji je i normalno da ima veću šansu da napravi bolji rezultat.“
Zašto moja dece ne treniraju da budu vrhunski sportisti
Prepoznaje se da je upravo ovo uzrast u kom se prelama dosta toga, pa i dalji put ka profesionalnom sportu ili druga krajnost. Prema podacima Australijskog instituta za sport, čak 42 posto talentovane dece napusti sport između 13. i 15. godine. Upravo zato je važno prepoznati kapacitet i odlučnost da se sa sportom nastavi, zbog čega je od velikog značaja znanje i profesionalizam onih koji se bave decom u sportu, da ih na pravi način usmere.
„Znači, deca u drugoj polovini godine, da ne kažem oktobar, novembar, decembar – oni su osuđeni, samim tim što su rođeni u završnom kvartalu godine da budu na klupi ili da, razočarani što ne mogu da u tom trenutku odgovore zahtevima takmičenja, napuste sport.“
