Jedan od svakako najpopularnijih sportova je fudbal, pa ne čudi što i veliki broj dece želi ili trenira fudbal. O tome da li je važno koji sport bira dete i kakva je uloga roditelja u dečijem sportu – razgovarali sa vlasnikom i trenerom fudbala u Akademiji fudbala „Rađ“ iz Krupnja Aleksandrom Vasiljevićem, osnivačem „Talent Centar – dečiji fudbal“, projekta koji se bavi promocijom i uticajem na razvoj dečijeg fudbala.
Fudbal je globalni fenomen i sport koji ima najveću popularnost, kako u svetu tako i kod nas. Puno je razloga tog višedecenijskog trenda koji sa sobom nosi i niz ‘posledica’ – rekao je Vasiljević i dodao da je broj škola fudbala u Srbiji u porastu, a da je broj zvaničnih i nezvaničnih takmičenja, liga i turnira dupliran u poslednjih nekoliko godina.
„Broj dečaka strosti do 12 godina, koji treniraju fudbal u školicama fudbala u Srbiji je veći od broja dečaka koji treniraju sve ostale sportove zajedno.“ naglašava trener Vasiljević.
Deca se sa loptom susreću u najranijim periodima odrstanja, a loptu šutiraju u parkićima, u ulici, vrtiću, školi pa i u svojoj sobi. Kada govorimo o uključenosti dece u fudbal i aktivnom treniranju u školama fudbala, važno je poći od razloga za njihov prvi dolazak na fudbalski tening, kako nam je objasnio Aleksandar, pozivajući se na dugogodišnje iskustvo u bavljenju ovim poslom.
„Prirodno je da deca teže identifikaciji, pripadnosti i učešću u zabavi i igri sa svojim vršnjacima. Fudbal je savršen poligon za ostvarenje njihovih želja. Sa druge strane, njihovi roditelji, pored toga što žele da usmere decu na upražnjavanje fizičke aktivnosti koja je usmerena i kontrolisana, žele i da učešće njihove dece na organizovanim sportskim aktivnostima doprinese disciplini, socijalizaciji ali i zdravom razvoju dece.“ rekao je trener Aleksandar.
Pre ćeš dobiti SEDMICU na lotou, nego da tvoje dete postane novi Đoković
Neretko se dešava da deca, pronalaze sebe i pokušavaju da se oprobaju u više sportova tragajući za onim koji im najviše odgovara. Možda to nekada stvara utisak nezainteresovanosti i nediscipline deteta ali, nužno, ne mora da znači da je to loše, naprotiv.
RODITELJ – NAJČEŠĆI INICIJATOR
„Na prvi trening se najčešće dolazi inicijativom roditelja. U slučaju da je inicijator dete, razlog može biti uspeha nekog kluba ili popularnog igrača koga je video na tv-u ili internetu ili poziv drugara iz vrtića ili škole koji je ranije počeo da trenira.“ – objašnjava Aleksandar. Očekivanja koje dete ima kada dođe na prvi trening najčešće je igranje bez previše pravila koja ga ometaju i ograničavaju.
„Dete na prvi trening dolazi sa željom da se igra, ali se već na prvim treninzima susreće sa drugačijim okolnostima, koje vremenom prihvata i uživa u svemu onome što je fudbal. Igra, druženje, nadmetanje, zabava… Tek tada, dolazimo do roditelja kao bitnih aktera. Uloga roditelja je veoma značajna kada je upitanju aktivno učešće dece u trenažnom i takmičarskom procesu.“ naglašava Vasiljević.
Lična iskustva i parksa pokazuju da većina roditelja nije edukovana u tom pogledu, nije svesna značaja svoje uloge i ne donosi kvalitetne odluke koje su u pravcu razvoja svoje dece kroz igru i učešće u fudbaskoj igri, koja sa svim svojim karakteristikama ima ogroman potencijal, kako je objasnio Vasiljević.
PREKOMERNA UKLJUČENOST RODITELJA = GUBITAK INTERESOVANJA ZA SPORT
S druge strane, istraživanja pokazuju da prekomerna uključenost roditelja može da utiče na smanjenje zadovoljstva kod dece.
„Ako ta uključenost obuhvata i prevelika očekivanja, pritisak, agresivno navijanje ili poređenje svog deteta sa drugom decom u negativnom kontakstu, posledica može da bude i značajan pad motivacije koji neretko dovodi i do odustajanja“ – rekao je Aleksandar i dodao da su posledice nerazumnog i neprimerenog ponašanja roditelja, kod dece – pad samopouzdanja, što dalje prouzrokuje anksiozna ponašanja i gubitak interesovanja za sport.
„Interesantno je i to da smanjenje samopouzdanja i nivoa motivacije, ili odustajanje u najgorem slučaju, može da prouzrokuje i nezainteresovanost roditelja i neredovna i nedovoljna podrška svom detetu. Osećaj usamljenosti, izolacije i manje vrednosti, ispoljavaju se kod dece čiji roditelji nisu svesni značaja učešća dece u redovnom treniranju.“ – rekao je Aleksandar još jednom naglašavajući ulogu roditelja.
ŠTA JE DECI NAJVAŽNIJE KADA POČNU DA SE BAVE NEKIM SPORTOM
„Deca žele da osete bezuslovnu podršku svojih roditelja, slobodu da igraju i uče bez pritiska kao i pozitivne povratne informacije od svojih roditelja. Od svojih trenera očekuju razumevanje, poštovanje i pomoć u prevazilaženju izazova. Sve više ili manje od toga, nije u interesu dece i može da utiče na pad motivacije i udaljavljanje od treniranja i takmičenja“ – govori Aleksandar, prvenstveno se oslanjajući na iskustvo u radu sa decom kao trener.
„Svedoci smo da u školama fudbala rade treneri različitih profila i nivoa obrazovanja, a vrlo često i oni bez ikakvog poznavanja pedagoških principa i onih koji nemaju nikakvu kvalifikaciju za trenerski rad osim činjenice da su bili fudbaleri.“
Rad sa decom treba da organizuju i sprovode najobrazovaniji i najiskusniji sportski radnici zbog osetljivosti i posledica negativnog uticaja i rada neprimerenom uzrastu i biološkoj zrelosti dece, objašnjava Vasiljević i savetuje roditeljima da, pre odvođenja deteta na prvi trening, provere kompetencije organizatora rada sa decom u toj školi fudbala, dobiju na uvid program rada i kalendar aktivnosti ili se konsultuju sa drugim roditeljima ili stručnijim osobama.
Koliko će Vaše dete biti srećno na trenizima, koliko će napredovati kroz rad i zavoleti fudbal koji može doneti puno benefita ne samo na sportskom planu, u velikoj meri zavisi od sposobnosti i znanja trenera da stvori uslove i „zdravo“ okruženje za individualni i timski napredak.
KAKO NA DETE UTIČE USPEH NA POČETKU BAVLJENJA SPORTOM/FUDBALOM
„Dugoročno zadovoljstvo deteta koje učestvuje u trenažnom procesu kao i njegov vidljiv i kontinuirani napredak, pozitivno utiču na samopouzdanje i motivaciju koja stvara uslove da se dete ostvari na sportskom polju, a njegov talenat i potencijali razviju do te mere da bude prepoznat i selektiran za više sportske ciljeve“ rekao je Vasiljević. „Za one koji nisu genetski predisponirani za to, učešće u fudbalskom treningu je značajno iz više razloga, ali ono što važi i za jednu i za drugu grupu je usklađenost sa procesom obrazovanja čija uloga ostaje najbitnija u građenju ličnosti i potencijala za uspešan život.“
Zašto moja dece ne treniraju da budu vrhunski sportisti
Praksa i situacija na terenu nam, nažalost, pokazuju puno nedostataka sistema koji ne uspeva da stvori ambijent u kome će deca koja učestvuju u fudbalu kontinuirano napredovati i razvijati svoje potencijale. Brzina globalnih promena zahteva brže reakcije i stalne promene na koje mnogi nisu spremni. Ni klubovi, ni treneri a ni roditelji.
KAKAV UTICAJ NA DECU IMAJU TAKMIČENJA U SPORTU
Uloga roditelja i trenera u stvaranju „zdravog“ ambijenta za decu u sportu je veoma važna, a posledice nerazumevanja i nepoznavanja pedagoški principa mogu imate mnoge negativne reperkusije koje će uticati na razvoj deteta, kako fizički, tako i psihički.
„Ipak, iskustvo rada sa decom u školi fudbala i kroz organizaciju i učešće na takmičenjima različitog tipa, došao sam do zaključka da je neuređenst sistema takmičenja i neprilagođenost takmičenja zahtevima, očekivanjaima i potrebama dece, jedan od glavnih uzročnika grešaka u radu trenera, neadekvatnog ponašanja roditelja, smanjenog pozitivnog efekta učešća dece u fudbalu kao poligonu za svestrani razvoj, ranog odustajanja i gubitka interesovanja dece.“ zaključuje Aleksandar dodajući da se u Srbiji organizuje na stotine dečijih fudbalskih turnira i liga sa elementima takmičenja za decu od 7 do 10 godina, što ima veoma negativne posledice na prioritetne potrebe dece.
„Takmičenje u tom uzrasnom dobu veoma često ‘ubija’ kreativnost, slobodu igre i primenu naučenog, a u prvi plan stavlja takmičarski rezultat po svaku cenu, a ne proveru nivoa naučenog i uživanje u igri. U takvim uslovima, deca su ‘mali gladijatori’ koji su mete kritike trenera i roditelja koji napredak i uspeh mere brojem primljenih i postignutih golova, pozicijom na tabeli i osvojenim medaljama. Pritisak i tenzija koju na takvim turnirima deca osete, nije u njihovom interesu, a plač zbog poraza ili kritika udaljavau decu od sporta“ ističe Vasiljević dodajući da dominacija zbog akcelerancije, većeg iskustva ili trenutnog višeg nivoa usvojenog znanja može da stvori lošu percepciju sebe, a to dete se pre ili kasnije suoči sa realnošću i razočaranjem dok veliki broj učešća na takmičenjima i uspesi koji se mere količinom osvojenih medalja, stvara osećaj zasićenosti i veliki broj talentovane dece veoma rano prekida bavljenje fudbalom u nedotatku motiva.
Sve ovo navodi na zaključak da je potrebna šira analiza koja bi mapirala sve negativne pojave koje minimiziraju pedagoški, sociološki, zdravstveni, obrazovni uticaj fudbala na decu i pored toga što je potencijal fudbala kao sporta veoma veliki.
„Često govorim roditeljima da je fudbal kao poligon za uticaj na decu i trener kao ključna figura imaju veći uticaj od škole i učitelja, jer većina dece ide u školu zato što mora, a na trening zato što on to voli.“ ističe Vasiljević.
„Smatram, da su neophodne promene koje bi eliminisale negativne uticaje na decu, a posebno takmičarsku komponentu u radu sa decom najnižeg uzrasta, koja bi omogućila da u fokus dođe obuka, usavršavanje, razvoj kreativnosti i svestrana edukacija kroz igru i zabavu na terenu. Pored edukacije trenera i nekog vida nadzora nad njihovim radom, što smatram neophodnim kada se radi sa decom, mišljenja sam da je potrebno kreirati i sprovesti kampanje sa najvišeg nivoa (Fudbalski Savez ili Ministarstvo za sport i omladinu) a koja je usmerena na edukaciju i motivisanje roditelja za pomoć deci koja se bave sportom jer praksa pokazuje da su roditelji jedni od najčešćih uzročnika neuspeha dece na sportskom polju.“ kaže Vasiljević.
Na kraju, kada je fudbal upitanju, a imajući u vidu masovnost koju ima, Vasiljević smatra da bi taj potencijal mogao da se iskoristi i za mnogo više od „učenja fudbala“. Trening je mesto za svestrani razvoj dece i zato je idealno mesto da dete, kroz igru i zabavu, nauči životne lekcije.
Aleksandar Vasiljević, Talent Centar – dečiji fudbal
