Piše: Ljiljana Španić
– Znate li šta je Bugs Bunny?
– Lik crtanog filma Duško Dugouško.
– Ma ne, to je za ove matore Duško Dugouško. Znate li šta je Bugs Bunny danas, sad?
– Ne!
– Ako imate tinejdžera, omladinca, tiktokera u kući, pitajte ga da vam objasni, pokaže…
Aaa, neće da vam kaže?
Evo ja ću da vam kažem kako je propao Duško Dugouško, a s njim i ja i vi, i naša deca zajedno…
Život je izazov. Svaki dan je izazov. Što bi prosečan omladinac rekao – callenge (čalenž). E sad, neko vrlo kreativan i nadasve inteligentan, je spojio Duška Dugouška i izazov i dobio #bugsbunychallenge. Njemu u čast i pesmu je smislio. I taj neko je izazvao naše devojčice, ćerke, da legnu na stomak, stopalima naprave zečije uši na glavi, i da bi zec ispao pravi zeko peko, visoko izbace oskudno odeveno meko tkivo u obliku dve polulopte koje pokrivaju posteriorne i laterarne površine karlice. Ništa vam nije jasno? Verujte, ni meni nije bilo, ali da vam uprostim – videla sam mnogo maloletnih gluteusa (zadnjica) „naših“ ćerki na internetu. I kunem vam se nije reč o pornografskim sajtovima. Tik Tok, Youtube, Instagram vrve od #bugsbunny i golih zadnjica naše dece. Obična deca, ne javne ličnosti, ne tamo neke pevačice i pevaljke, ona obična deca što svaki dan idu u školu, lepo se ponašaju, kažu Dobar dan, mahnu na ulici, ali na Tik Toku mašu zadnjicama. Zeko peko!
Dragi moji saborci po roditeljstvu, je l’ vam dobro? Razumem ja i kriza, i nema posla, i kasni plata, i radite prekovremeno… Sve je meni to jasno, ali gde su vam ćerke? Čemu ste ih naučili? Je li to ta rodna ravnopravnost, taj feminizam, taj 8. Mart? Jesmo li sad konacno slobodne, mi žene, devojke, devojčice? Je li sve što smo naučile stalo u to – moje telo radim s njim šta hoću!
„Dragi moji saborci po roditeljstvu, je l’ vam dobro? Razumem ja i kriza, i nema posla, i kasni plata, i radite prekovremeno… Sve je meni to jasno, ali gde su vam ćerke?“
Plašim se da ste pogrešno razumeli, i samim tim pogrešno preneli svojim mezimicama. Nije vrhunac ženske slobode mlatiti dupetom pred kamerom. Daleko bilo! Ja razumem, stid i sram su davno isfurana tema, to više nije moderno. Danas se još po neka baba na obroncima Golije ponekad nečeg postidi. Mi, žene 21. veka, mi smo bestidne i besramne. Sve razumem, ali, molim vas, hajmo ispočetka…
Ako je na ovom svetu ostala, ijedna normalna devojčica, devojka, želim da joj kažem sledeće:
– dete, ti si mnogo više od svog tela. I ne daj da ono bude jedino što imaš da pokažeš
– tvoja vrednost je u tvojoj empatiji, pročitanim stranicama, jezicima koje govoriš, a ne u volumenu gluteusa
– tvoje telo je samo tvoje, i ne zaslužuje svako da ga dobije, ni virtuelno ni fizički
– ne stapaj se u masi, ni pod koju cenu. Tvoja cena je mnogostruko uvećana ako si posebna, jedinstvena
– STID i SRAM su ispravne emocije i sve dok ih poznaješ znači da si čovek. Svesno možeš da razgraničiš ispravno od neispravnog
– vulgarnost nikad nije iskreno privlačna, ona samo zadovoljava instant požudu
– poštovanje privlači poštovanje, kreni od sebe same
– i nikad nemoj da budeš zec!
Izvor: Detinjarije.com
