Dojin Ričards je tata dve devojčice od 3 i 5 godina, i piše blog o roditeljstvu koji slavi sve dobre očeve ovoga sveta, a letos je sproveo jedan veoma interesantan eksperiment koji preporučuje svim roditeljima.
Često sam ovog leta bio na kauču sa klinkama i gledao TV ili filmove u udobnosti našeg klimatizovanog doma. Sve dok jednog momenta nisam ukapirao: Da li se zaista povezujem sa svojim ćerkama dok smo zavaljeni na kauču i gledamo u ekrane? Ne baš. Nismo mnogo pričali, i često smo sedeli, razvlačili se tuda, sa minimalnom interakcijom.
Tako sam odlučio da napravim mali eksperiment pre nekoliko vikenda. Odlučio sam da ne dozvolim gledanje televizije ili korišćenje uređaja narednih 48 sati. Moje ćerke imaju 3 i 5 godina, i obožavaju da gledaju crtane i igraju igrice na svojim uređajima – ali hteo sam da probamo nešto novo.
Moje obećanje njima je bilo da ćemo se više zabavljati radeći stvari zajedno nego gledajući u ekrane. Bile su skeptične – čitaj: napravile su histeričnu scenu – ali kada smo ušli u auto i krenuli na prvu destinaciju stvari su se promenile.
Osećao sam se kao dete u akva-parku
Šta smo radili: Naša prva ekskurzija bez ekrana bila je do lokalnog akva-parka. Prskali smo se vodenim puškama, a ja sam ih satima jurio po celom mestu. Kasnije nisam morao da ih molim da odspavaju jer su bile potpuno umorne (kao i ja).
Šta smo dobili iz toga: Deca su se super provela, ali meni je najbolje bilo što sam se opet osetio kao dete. Znam da ću zvučati kao starkelja, ali kada sam bio klinac mi smo se stalno igrali napolju. I znate šta? Zabavljao sam se. Po meni, to je bolje nego biti zalepljen za neku spravicu u kući. Daću sve od sebe da u budućnosti više vremena provedemo osećajući vetar u kosi (.. Dobro, možda ne u mojoj kosi, ali znate na šta mislim).
Stvaran život je haotičan, ali sjajan
Šta smo radili: Devojčice su mi pomagale da pravim kolače. Stavile su svoje kuvarske kapice, razbijale jaja, merile sastojke i koristile mikser. Naravno, napravile su neverovatan haos, ali svi ti haosi vode ka fenomenalnim uspomenama.
Šta smo dobili iz toga: Roditelji znaju da njihova deca hoće uvek da budu pored njih. To nije uvek dobro, pogotovo ako želite da odete u toalet u miru – ali nekad takve situacije možemo napraviti korisnima. Ne samo da sam naučio svoje devojčice nekim osnovama kuvanja, već sam im i pokazao da je normalno i za očekivati od tata da kuvaju.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: TATATATIRA!
Otac za primer, među prvima u Srbiji uzeo prodiljsko odsustvo: ‘Najteže mi je bilo kad je plakao, a ja ne znam zašto plače’
Nenad Nikolić iz Novih Banovaca je među prvim muškarcima u bivšoj Jugoslaviji koji su uzeli porodiljsko i to još davne 1982.godine, jer je njegova supruga morala da radi. Međutim sudbina...
Tate na porodiljskom
Pripremila Ana Stamenković U Srbiji se godišnje rodi oko 65.000 beba. U prvoj godini života o njima najčešće brinu majke. Samo oko 300 muškaraca godišnje odluči se za odsustvo za...
Očevi u Švedskoj sve češće na porodiljskom odsustvu
Kako piše Anadolija, Agencija za socijalno osiguranje Švedske je saopštila da je u zemlji tokom prethodnih deset godina konstantno rastao broj muškaraca koji su koristili porodiljsko bolovanje, odnosno roditeljsko odsustvo....
Meni muž ne pomaže oko dece. A vama?
Znam da je ovo muško društvo. Znam da je pre samo dve generacije bilo savršeno normalno da žena dobije vaspitnu ćušku ako presoli ručak, da se deca tuku kaišem, da...
Nema komentara.