Umetnost i upoznavanje sa lepim neophodni su za razvoj svakog deteta jer formiraju njegovu ličnost, pomažu mu da bude ono što jeste i da zauzme i neguje odnos čovečnosti prema svetu. Evo nekoliko saveta kako učiniti da prvi susret s umetnošću bude veseo i… da ne bude poslednji.
Piše: Marija Fedotova
Kada treba početi sa estetskim vaspitanjem? Najzgodnije doba je predškolski uzrast 2,5–4 godine. Mnogi roditelji stavljaju akcenat na razvoj detetovog intelekta, ali je kudikamo važnije da pre škole dete razvija sposobnosti, sklonosti i ukus, umesto da ga punimo raznim znanjima. Razvoj sposobnosti postiže se kroz vajanje, pevanje, igre, tumačenje slika, knjiga i predstava – dakle one radnjama koje ulaze u opseg estetskog vaspitanja. Tako se podstiče mašta, dete uči da svoja osećanja prepoznaje i izražava na lep i poseban način.
Šta treba imati u vidu pre nego što dete počnemo uvoditi u svet umetnosti? I šta estetsko vaspitanje dece čini delotvornim?
Zadovoljstvo. Ako vi dok posmatrate neku sliku osećate dosadu, dosadno će biti i detetu. Delite sa decom ono što i vas uzbuđuje i raduje. Nije važno šta će to biti – koncert ili šetnja ulicom s lepim fasadama – opišite prvo vi svoje utiske, pa se zainteresujte za detetove. Ne plašite se što možda nešto nećete znati – trenuci iskrene razmene važniji su od šturih podataka. Prepustite ozbiljne lekcije iskusnim pedagozima kojima je estetsko vaspitanje predškolaca struka i poziv.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VASPITARIJE
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Nema komentara.