Prvo dete raste samo uz roditelje i u centru je njihove pažnje, drugo dete raste uz roditelje i jednog konkurenta/saveznika, što bitno menja uslove odrastanja
Izvor: Nedeljnik
Priznaćete, nije lako biti najstariji u porodici. Koliko god da je lepo imati braću i sestre, kad ste prvi, uvek nekako imate obavezu više da menjate “mamu”. Dodele vam ulogu prvog pomoćnika, zamenika učiteljice, vaspitačice, bejbisiterke, tj. jednom rečju mame, bili spremni ili ne. Kao da taj momenat rođenja znači automatsko “unapređenje”. Ako se bunite ili zabušavate, a u jednom momentu biste to najradije učinili, prebace vam da ste vi taj koji je zreliji i odgovorniji i da treba da budete primer, da popustite. A vi biste najradije opalili po nosu ono najmlađe, ujedno i najrazmaženije. I možda bude i zabavno ponekad glumiti starijeg brata ili sestru, ali kad se dogodi “nepravda”, pitate se šta se to dogodilo da su vam prekinuli detinjstvo, oteli poziciju “princa porodice” i dodelili je nekom novom kmezavcu. Koji to, pritom, obilato koristi.
Naravno, braća i sestre najviše se vole, ali taj rivalitet može da bude i najveći, a odnosi koje tada uspostavite, obeležiće vas za narednih nekoliko decenija, minimum.
Psihijatar Alfred Adler, poznat po teoriji da je osnovna čovekova težnja volja za moći, bio je ubeđen da je vaše mesto u porodici i to koje ste dete po redu definitivno odredilo vašu sudbinu. I to ko ćete biti i kakvi ćete biti, i šta ćete postati. Da li ćete biti neurotični i pomalo autoritarni, ako ste najstarije dete, kako to tvrdi Adler, razmaženi ili s manje empatije za druge, što je odlika mlađih. Jedino su tu “srednja” deca nekako profitirala, sa jakim temperamentom, nezavisna, i uspešna. Sad, da li je to Adler merio po sebi, tek njegova teorija izazivala je kontroverze, a tokom prošlog veka, neke od tih ideja su i diskreditovane. Ipak, poslednjih godina, novo istraživanje o životinjskom svetu unelo je nova saznanja i o ljudima, i vratilo u modu pitanje redosleda rođenja. Štaviše, nove tvrdnje kažu da to kad ste udahnuli vazduh i jeste li prvi poneli gene vaših roditelja, može da odredi čak i takve sitnice kao što su oblik tela ili inteligencija, koje bolesti nasleđujete i koliko ste otporni, do seksualne orijentacije. A nema nikakve veze sa horoskopom, već sa onim što teče vašim venama.
Ako se vratimo u davno prošlo vreme, kada je prvenac značilo naslediti i materijalno bogatstvo, za najstarije dete u porodici, posebno ako je bilo dečak, često je značilo da će biti favorizovano, imati veću slobodu u izboru karijere i imati veću podršku. Čak i nekoliko vekova kasnije, u nekim kulturama biti prvenac ima dublje značenje, veću odgovornost i veće privilegije posebno ako nasleđujete porodični posao, ali generalno gledano, takav rodovski način života prilično je iskorenjen i rigidna podela izbledela je kao na suncu. Ipak, naučnici tvrde da je podela između bioloških i faktora sredine ključna da bismo razumeli zbog čega to koje mesto u porodici zauzimate može da vam odredi život, hteli vi to ili ne.
Studija Hansa Gravseta i njegovih kolega na Nacionalnom institutu za zaštitu zdravlja u Oslu na preko 600.000 ljudi otkrila nam je da su starija deca ta koja postaju robusnija jer, posle svog maženja, po rođenju sledećeg deteta, dobijaju sasvim drugačiju ulogu u porodici.
“Ako ste prvo dete, prvih nekoliko godina ste sami, imate svu pažnju roditelja. Tada možete da razvijete mnogo snažnju i stabilniju ličnost i da razvijete podnošljivost za strene situacije kasnije u životu”, kaže Gravset i dodaje da i pored toga, ta deca imaju veću šansu da počine samoubistvo, posebno ako su ženskog pola, ne objašnjavajući šta ih to čini suicidalnijima u odnosu na mlađe.
Psiholog Ketrin Salmon sa Univerziteta Kalifornija, istraživajući kakve se veze stvaraju unutar porodice, otkrila je da prvo i poslednje dete, bez obzira na mogući rivalitet, ostvaruju najbliži odnos sa roditeljima, dok ono rođeno “između”, stvara čvršće veze izvan porodice. Oni postaju “specijalisti za sklapanje fantastičnih prijateljstava” zahvaljujući tome što imaju najmanju pažnju roditelja.
Iako neki od efekata “redosleda rođenja” nisu pitanje života i smrti, istraživači se slažu u jednom: definitivno utiču na naše ponašanje. Ako ste prvi, skloniji ste liderstvu i ostvarenju potencijala, i definitivno treba da se bavite politikom. Mlađi su veći revolucionari, buntovnici, skloni promenama. Frenk Salovej i Ričard Cvajgenhaft sa Berkli Univerziteta otkrili su da su mlađi skloniji rizičnijem ponašanju i bavljenju opasnim sportovima, pa čak i da običan sport učine opasnim. Tako, ako bi stariji igrao profesionalni bejzbol, koji je opasan više ako ste publika a ne učesnik pa završite sa čvorugom na glavi, mlađi imaju deset odsto više šansi da rizikuje povredu kako bi osvojio bazu, i tri puta više da bude uspešniji.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Učimo decu od malena šta su emocije, da ih identifikuju, da ih regulišu i kako da ih upotrebe
U podkastu "Dva i po psihijatra", psihološkinja Ana Radanović govorila je o važnosti učenja dece od najranijih dana emocionalnoj regulaciji: "Emocionalna regulacija je jedan od osnovnih korelata teškoća mentalnog zdravlja...
Povezanost žvakanja hrane i razvoja govora
Uzimajući u obzir sve brži ritam života, ali i razvijenost prehrambene industrije, koja nam sve više nudi prerađenu, mekanu hranu, koju ne treba previše žvakati, ne čudi nas činjenica da...
Kada dobrota roditelja prelazi u glupost? Kada ne dobijate zahvalnost i mirite se sa tim
Idealna slika zapravo izgleda ovako: roditelj pruža iz ljubavi, a dete prima sa zahvalnošću. Tada su svi srećni, to je slika harmonije koja ispunjava srca svih uključenih, ima tendenciju da...
Ako je vaše dete je barometar vaše sreće, očekuju vas problemi
Moguće su situacije kada odrasli sin ili kćerka, iako već uveliko imaju svoje porodice, ne mogu da donesu neku veću (ili čak manju) odluku u dogovoru sa partnerom, nego moraju...
Nema komentara.