Piše: Tamara O
Teška tema. Gologuzanstvo u dece. Pojačani nadzor u balkanskim zemljama gde su majke u poslednjih deset godina požurile da kupuju i nabavljaju male kupaće gaće za male turiste. Pa neće valjda gologuz na plažu. Možda ima neka budala…pa dizanje obrva.
Naše požutele fotografije iz prošlog veka sklanjamo postiđeni jer smo na njima redom bez gaća na moru, neki čak i kad krenu u školu.
Praška deca i praški roditelji kao da nisu čuli za taj savremeni problem. Deca bez gaća, bez odeće, bosa i ko od majke rođena šetaju gradom u doba velike toplote.
I sad odjednom obrnuto – zapad zblažnjava naš balkanski živalj koji strašne i konspirativne priče o pedofilima prenosi u stilu Ilije Čvorovića. Svi su sumnjivi.
Jednog jutra me je pogled s prozora našeg stana ozbiljno zamislio.
Bilo je toplo i već u 8h vaspitačica u kupaćem kostimu na neke pruge i telom baba-tetke vrlo opušteno puni vodom bazen na naduvavanje. Stoji u pozi koja je simpatična, s jednom rukom na boku, malo joj je fino, a malo se i smara.
Kroz nekoliko sati, kao prosuti klikeri, dvorištem koje je opasano stambenim zgradama, rastrčaše se gologuza deca. Neki su istina upali u bazen, ali neki i nisu.
Peli su se na drveće, vozili bajseve i šutirali loptu. Dve vaspitačice su uživale na klupi, do duboko u dan. Onda su se pokupili i tako goluždrave ih je progutala zgrada vrtića.
Valjda su otišli da spavaju. Znam da im je bilo super i taj osećaj slobode pripada svakom detinjstvu.
Ali ne znam da li je bilo još nekog komšiluka, koji je kao i ja, stajao na prozoru i gledao tu decu. Bez obzira na motive.
I opet, svakako je moguće da nije – jer u Pragu je dete bez gaća uobičajen prizor. Nekoliko puta sam ih videla da se valjaju po igraonici u tržnom centru, sa rančićem, a bez i jednog drugog dela odeće. U restoranu gde smo redovni, skoro su ušetale dve klinke s malim kolicima i lutkama, praške nudistkinje. To niko nije ni konstatovao. Ništa.
O dojenju u javnosti da ne govorim. O prekratkim suknjama, predubokim dekolteima. O grudima koje skakuću bez brushaltera. O ljudima u kupaćim gaćama i toples varijanti u sred gradskog parka.
O jednoj ogromnoj slobodi i fokusu na svoj lični svet, bez ikakvog osvrtanja na poglede, mišljenja ili osude.
Ne znam šta su uradili sa strahom, sa lošim iskustvima, upozorenjima. Da li ih samo ignorišu ili do njh loše vesti još nisu stigle.
Ali priznajem, i meni je vazduh lakši i svežiji u okruženju koje nema ni vremena, ni interesovanja da se bavi bilo čijim gologuzanstvom. I zavidim onoj deci iz vrtića što su protrčali kroz moju svest (i svest čitavog komšiluka) bez gaća u sred radnog dana. A evo ih sada i u vašem danu!
U današnje vreme, a u mom univerzumu, to je viteški potez bez presedana. Njihova sloboda oslobađa i mene. Pucaju olovni okovi kojima su stisnuta sva naša moranja i svi naši razlozi. Strašljivo uvodimo gologuzanstvo u modu, drhtuljeći nesigurno. A onda, kada se prolomi vriska i cika, deca pretrčavaju s gaćama ili bez, ne mogu da ne zaključim: kolika je to halabuka u mojoj glavi oko jednih običnih gaća. Kojih nema.
Autor: Tamara Obrenović, Gaga blues blog
Od istog autora:
O muževima sve najlepše
Ja, recimo, pripadam porodici u kojoj su žene strastveni kolekcionari Muževa. Ovakvi, onakvi, posvećeni, lažljivi, lepi, debeli, siromasi, pedigrirani… svakavih je bilo. S promenom životne faze, žene u mojoj porodici, menjale su uz frizuru i muževe.
I pegla i ludi letnji ples (male kućne čarolije)
Postoji jedna prastara legenda, nepoznatog porekla, po kojoj je za uspešan i srećan porodičan život odgovorna isključivo – organizacija. Dakle, ne lova, ne baba-servis, ne profesija, ništa od toga.
Raspust, čitanje, letenje (sa dve babe i jednom tinejdžerkom)
Ima toliko ljudi na planeti koji pišu dobre knjige. Zašto samo nekolicina njih piše za decu u tim magarećim godinama? Verovatno zato što je to poprilično teško. A Jasminki to ide neopisivo lako.
Priča o letu i moru, bez seksa
Ja znam da je danas u modi „predivnost“ i „magličasta iskrenost roze boje“ kada su tekstovi o roditeljstvu i porodici u pitanju, a naročito leti i na moru.
