Iz bogatog albuma pedijatrijskih susreta izdvojila sam nekoliko najčešćih vrsta (a zbog ograničenja prostora, mnogi nisu pomenuti pa budite slobodni…)
Piše: Tamara O.
Rodivši svoje prvo dete, upoznala sam se s nekoliko svetova koji do tada za mene nisu postojali:
mame i bebe iz parkića,
devojke/žene koje se bave povremenim ili stalnim bejbisitingom
pedijatri.
Od te tri grupe, pedijatri su i dalje deo mog života i kako stvari stoje, jednoga dana će deca porasti, a majka ostariti i ja ću s pedijatrijskog konja preći na gerontološkog magarca.
Do tada, želim pre svega da ih pohvalim, odabrali su mudro svoj poziv, baš kao i cvećari.
Baba mi je uvek govorila da su deca i cveće uvek unosan biznis čak i ako je rat. Kada ništa drugo ne funkcioniše, uvek će biti za buket jeftinog cveća i za pregled kod pedijatra. Tada mi je zvučala zlurado, a sada mi zvuči smisleno.
Kao mlada majka prema pedijatrima sam gajila odnos pun strahopoštovanja kao prema vrhovnom vraču plemena kojem pripadam. Radila sam što mi se naloži, gotovo nikad se nisam suprotstavljala, treptala sam i trpela kritike, stiskanje grudi i plač moje bebe od koga mi se i samoj plakalo.
Oduvek sam mrzela te prve kontrolne preglede gde se rutinskim postupcima testira razvojni tok novorođenčeta što se na kraju kruniše bebinim mokrenjem preko belog mantila, kožne povijalice i čistih belih pločica, a doktorica pedijatrica prelazi na birokratski deo posla smorena i upišana.
Sećam se čuvene buljave gospođe iz renomiranog beogradskog doma zdravlja koja je imala neku neobično urednu frizuru i modirala se kao da je ispala iz Burde ’62.
Njen vokabular bio je krcat floskulama i opštim mestima (“ponudite bebi dojku na tri sata“, „održavajte higijensko-dijetetski režim“, „kada se beba odmara i majka se odmara“itd.). Na mene su te rečenice tada ostavljale zaista ozbiljan utisak.
Naša prva rasprava izbila je na nezgodnoj temi, a ticala se tretiranja prepucijuma kod odojčeta – što se po njoj radilo na jedan način, dok je njena dežurna koleginica smatrala da se to radi na potpuno suprotan način.
Molim vas, gospođa s ladnom trajnom vukla je mog sina za pišu dok kožica nije popucala i na sve strane šiknula krv na mestu gde to nikako nisam očekivala. I danas imam tu horor sliku u glavi živopisno kao da se dogodilo jutros. Bila sam šokirana i unezverena.
Da stvar bude gora, dežurna koleginica istog kalibra, na sledećem susretu objasnila mi je “u poverenju” da se taj postupak više nigde u modernom svetu ne obavlja.
Sine, nadam se da ponašanje te babe nije na tebe ostavilo neke užasne posledice. I ako jeste, nemoj mi to nikada reći.
Pedijatrijske struje su nepredvidivi tokovi koji se menjaju od sezone do sezone. Mene neodoljivo podsećaju na burne vode Severnog mora gde duva sa svih strana i gde se gine ko od šale dok svi u poluludom stanju svesti love krabe i ostale morske nemani.
Naravno, kao i u toj avanturi, tako i u ovoj, svaki put je u pitanju njegovo veličanstvo slučaj i odgovornih gotovo da nema. I ako ste nastradali od loše terapije, jednostavno niste imali sreće.
Još nisam upoznala pedijatra koji je priznao grešku. Tome ih izgleda uče još na fakultetu i odande ispadaju štancovani kao klikeri staklenci, različitih boja, savršenog oblika. Izuzeci su zaista retki i valjalo bi ih paziti i čuvati kao redak dragulj koji se potom prenosi s generacije na generaciju.
Ovog juna dete se potapa u ‘ladnu vodu s temperaturom ili se drži za nogicu dok visi kroz prozor luftirajući se. U septembru već, svako će ti reći, dete s temperaturom ignoriše se sve dok se ne onesvesti što je normalno i ništa strašno, a oblači se slojevito, tako da ga možeš svlačiti dugo i postepeno, što će ga neodoljivo zabavljati.
Jedni će prepisivati antibiotike kao da skupljaš recepte za vaš porodični album penicilina, cefalosporina i onih trećih, zaboravila sam im ime. Drugi pa opet nikada neće prepisati antibiotik, osim ukoliko ne doneseš pismenu potvrdu od Svevišnjeg da si napola mrtva i ti i tvoj naslednik i tvoj muž i njegova keva.
Takođe, postoje pedijatri koji prate novosti u svetu medicine i postoje oni drugi koji veruju u večno zdravlje od sirćeta i sirovog krompira.
Iz bogatog albuma pedijatrijskih susreta izdvojila sam nekoliko najčešćih vrsta (a zbog ograničenja prostora, mnogi nisu pomenuti pa budite slobodni…)
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
7 stvari na koje se žene žale na bračnoj terapiji (a koje bi muževi trebalo da znaju)
Šeli R. Voren je bračni terapeut i pisac. Kroz svoju terapeutsku praksu naučila je...
“Borba” za starateljstvo nad detetom – ko i zašto pobeđuje?
Piše: Gorica Nikolin Novosadski organi imaju pune ruke posla sa postupcima dodele starateljstva, osetljivim...
Novi zakon u Kini: Uz razvod, supruga dobija i isplatu za kućne poslove
Sud u Pekingu naložio je muškarcu da svojoj supruzi plati 7.700 dolara (6.300 EUR) kao deo brakorazvodnog sporazuma, kako bi joj nadoknadio kućne poslove koje je obavljala tokom pet godina...
Zoran Milivojević za „Politiku”: Hrabrost u svakodnevnom životu
Nečija hrabrost je osobina koja dolazi do izražaja u teškim vremenima u kojima je ugrožen ljudski život: elementarne nepogode, rat itd. Međutim, da li je hrabrost osobina koja je potrebna...
Znaci, crknucu od smeha, fenomenalno!
Meni su ipak zanimljivije pedijatrijske sestre koje umisljaju da su dr.mr.med.spec, hirurzi i slicno. Kad dodjem da predam knjizicu obavezno pitaju sta je detetu, kazem u par reci, a one ma idi kuci skuvaj mu caj ili daj mu Sinacilin nemoj ovde da kupi jos virusa..Redovno na salteru komentarisu recepte “sta ti je ovo dala” “dzabe prima injekcije” itd. Strasno. A i pojedine apotekarke isto tako. Doktorkom smo uglavnom zadovoljni.
Sestre su zavrsile sred.med. i malo znaju oterapiji u tome se slazem. Ali zavisi sta podrazumevas pod ” apotekarke”? tamo rade magistri farmacije koji su eksperti za lekove i farmakoterapiju i tehnicari koji su sa sred.skolom. Tako da je razlika ogromna!!! I ne treba ih mesati. Moja magistra farmacije je jako detaljna i pametna. Dosla sam sa detetom i receptom (sinacilin) rekla mi je da ga me koristim 3 dana ako prodje najverovatnije je virus, poslusala sam jer sam i sama alergicna na penicilin koristila sam ga ocigledno bespotrebno kao mala. Proslo je pet godina od tada samo smo 1 koristili penicilin ( sinacilin) a prepisivali su ga 3 puta godisnje. Tako da ziveli savesni farmaceuti!