Intervju - Simeon Marinković: Verujemo da smo priredili jedno od najlepših izdanja narodne književnosti

Objavljivanjem knjige “Srpske narodne umotvorine”, Kreativni centar zaokružio je 18 godina dug rad na popularizaciji narodne književnosti

U okviru popularne edicije Pustolovine, Kreativni centar nedavno je objavio “Srpske narodne umotvorine”, petu knjigu koja zaokružuje seriju posvećenu srpskom narodnom stvaralaštvu. Priređivači Simeon Marinković i Slavica Marković napravili su izbor najvrednijih narodnih umotvorina, najboljih misli o srpskim narodnim umotvorinama i nastojali su da tome dodaju svoja viđenja i ocene. Tim povodom, razgovarali smo sa Simeonom Marinkovićem o radu na ovoj knjizi i čitavoj ediciji, kao i o čitanju preko raspusta i planovima Kreativnog centra za predstojeću jesen:

Objavljivanjem knjige “Srpske narodne umotvorine”, Kreativni centar zaokružio je 18 godina dug rad na popularizaciji narodne književnosti kroz knjige bajki, epskih i lirskih pesama, pripovetki. Da li ste tada imali viziju kako će na kraju ova serija izgledati i sa kojom idejom ste krenuli?

Mi smo u Kreativnom centru 18 godina radili predano i sa ljubavlju na oblikovanju ovih pet knjiga. Kada su se pojavile prve knjige – Srpske narodne bajke i Srpske narodne pripovetke – zapažene su odmah i visoko ocenjene u našoj kulturnoj javnosti. Sada smo ponosni. Verujemo da smo priredili jedno od najlepših izdanja narodne književnosti kakva se u svetu retko viđaju. Po svojoj raskoši i bogatstvu to naša narodna književnost zaslužuje. Nadamo se da će ove knjige biti prihvaćene u našim porodicama i školama i da će pomoći da veliko blago koje su nam preci ostavili nadahne nove generacije.

Kada smo započeli rad na ovom projektu, znali smo da je naša narodna književnost jedna od najvrednijih, da su je evropski umovi ravnali sa Solomonovom Pesmom nad pesmama, sa Homerovim epovima i slično. Znali smo i da je naša narodna književnost velika narodna škola za život, za sve uzraste, da je u njoj utkana mudrost vekova i da se samo iz tih dubina može visoko uzleteti. To pokazuju i naši najveći umovi kao što su Vuk, Njegoš, Andrić, Vasko Popa, Tesla, Cvijić, Milutin Milanković. Oni, ali i mnogi drugi, nadahnuće za svoja dela dobijali su često i iz narodne književnosti. Mladi ljudi danas sa teškoćama prilaze narodnoj književnosti, najpre zbog arhaičnih reči koje se češće sreću i pojmova koje nemaju u svom iskustvu, ali i zbog oskudnih izdanja koja zaostaju za vremenom.

Uređivački tim Kreativnog centra okupio je najbolje stručnjake iz ove oblasti, a ideja tima je bila da se naša narodna književnost predstavi u modernijem, lepšem izdanju, bližem mladima i novom dobu. Nikada do sada narodna književnost nije bila ukomponovana s tako bogato ilustrovanim materijalom iz naše narodne baštine, koji čitaocu dočarava milje vremena u kom je ta književnost nastajala. Objašnjenja nepoznatih pojmova, simboličnih značenja predmeta, bića ili pojava o kojima se govori, kao i opisi običaja, sredine i vremena u kojima su pesme, pripovetke i bajke nastajale, učinile su ove narodne tvorevine bližim čitaocu. Pored toga, najvrednija istraživanja iz ove oblastiprikazana su na popularan način.

Sve knjige su izuzetno likovno opremljene i vidi se da iza njih stoji veliki rad na traženju adekvatnih ilustracija i starih fotografija. Tu su i objašnjenja manje poznatih reči i pustolovni dodatak. Koliko dugo je pripremana svaka knjiga i koliko je ljudi učestvovalo u radu?

Svakoj knjizi iz ove ediciji posvetili smo tri ili četiri godine predanog rada. Okupili smo tim od više vrsnih stručnjaka – za svaku od knjiga obično desetak znalaca iz različitih oblasti. Da bi knjige bile kvalitetno urađene, bilo je važno da se pronađe odgovarajući materijal, da se izabere najbolje. Kao i za svaki kvalitetan plod i rad na ovim knjigama zahtevao je vreme potrebno da svaka knjiga dobro i lepo sazri.

Kako su knjige primljene kod čitalaca, posebno nastavnika i učenika, pošto su u pitanju zbirke koje su veoma pogodne za korišćenje u nastavi prilikom izučavanja narodne književnosti?

Ova edicija je od pojave prvih naslova (Srpske narodne bajke i Srpske narodne pripovetke) zapažena i ocenjena visokim ocenama u kulturnoj javnosti. Nagrađena je brojnim nagradama, kao što su i Nagrada Beogradskog sajma knjiga za knjigu godine 2003, kao i knjiga za najbolju ediciju na Sajmu knjiga u Beogradu 2007. godine. Ove knjige su veoma popularne i u školama, među nastavnicima i đacima. Dobra su podrška i nastavnicima srpskog jezika u sprovođenju nastave srpskog jezika i književnosti, a i učenicima koje posebno privlači ovako dinamičan spoj teksta i slike koji na izvestan način podseća na prelistavanje internet sadržaja.Nadamo se da će sada, kada je edicija kompletirana, interesovanje biti još više.

Šta od novih izdanja Kreativni centar priprema za sledeći Sajam knjiga?

Za predstojeći sajam knjiga pripremamo oko 60 novih naslova. Posebno ističemo novu ediciju radnih slikovnica za decu od prve do šeste godine – za podsticanje dečjeg razvoja i kreativnosti, kao i za druženje dece i roditelja. Izdvojio bih i knjigu Šumski lavirint i drugi zadaci iz matematike koja je namenjena predškolcima, sa mnoštvom zanimljivih matematičkih i logičkih zadataka. Do sajma će izaći i drugi deo knjige Stilske igre koja donosi oko stotinu novih oblika kazivanja, kao i nekoliko značajnih priručnika za vaspitače i roditelje.

Imate li neki savet za roditelje koji žele da motivišu svoju decu da preko raspusta više čitaju? Takođe, koje naslove biste im preporučili za ovo leto?

Preporučio bih roditeljima da deci ponude zabavne i zanimljive knjige za igru, opuštanje i uživanje, kakve mi negujemo. Izdvojiću neke od njih: Najbolje igre na papiru, knjige iz edicije Izbaci dosadu iz kuće, izdanja Vežbam na raspustu i zabavljam se, kao i romane Leto kada sam naučila da letim, Slamnata koliba, Dečak iz leda.

Možete li da za čitaoce Detinjarija izdvojite neke od izreka iz knjige Srpske narodne umotvorine?

Peta knjiga Srpske narodne umotvorine posebno je bogata. Tu su poslovice, zagonetke, pitalice, brzalice, blagoslovi, kletve, basme i drugi kratki govorni oblici. I ova knjiga je lekovita, puna duha, mudrosti, mašte, snage. Sve je iskazano sočnim jezikom i gustim, jakim slikama.

Mladi ljudi i deca vole poslovice, vole da čuju pravila šta valja činiti, a šta ne. Osećaju se onda sigurnije. Za njih je, na primer, važno da znaju:

Zlu se ukloni, dobrom se prikloni.
Što se češće razgovara, to se bolje dogovara.
Blago onom ko zna da ne zna, a hoće da zna.
Lepa reč i gvozdena vrata otvara.

Zagonetke uče razmišljanju, ali su one u isto vreme i iskričave jezičke igre:

Eno ga i na njemu ono. (prst i nokat)
Ja vas nosim a vi mene. (obuća)
Ni u sobi, ni napolju. (prozor)
Ja odvud, ti odonud, sastadosmo se na pupčevu polju. (kaiš)

Zeva li zeva, a jezika nema. (makaze)

Podigni ga – prazno, spusti ga – puno. (kapa)

Studeno, ledeno, a devojci srce greje. (ogrlica)

Razgovarala: Jovana Papan

Podeli tekst: