Iz ugla jednog tinejdžera: Igrice nisu samo zabava!

Konstantin Mijović ima 13 godina i upoznali smo ga u Školi novinarstva UMS škole za talente, gde je učestvovao na radonicama „Hajde da pričamo o PR-u“ u organizaciji Detinjarija. U okviru rada na radionici, Konstantin je napisao tekst kojim je predstavio sebe kao gejmera i ispričao priču o igricama:

Igrice su jedna od najpopularnijih zanimacija u 21. veku. Skoro svi ih igraju: deca, tinejdžeri, odrasli, pa čak i neke bake i deke. Mozda ste u prvom trenutku pomislili: „Ma ja ne igram igrice, o čemu ti pričas?“

Razmislite, kada ste se poslednji put zaigrali nehotice, na brzinu probali neku igricu koja iskoči kao reklama na mobilnom telefonu ili neku usputnu igru na nekoj od drustvenih mreža?

VRSTE (ŽANROVI) IGARA

Da bismo razumeli, sagledali dobre i loše strane igrica, moramo se prvo upoznati sa vrstama igrica (žanrovima) sa kojima se najčešće srećemo, a to su:

1. Akcione igre FPS (First Person Shooters) kod nas poznate kao pucačine. To je tip igara u kojima se sami ili sa vašim timom borite protiv protivničkog tima pri čemu najčešće završavate određene zadatke.
2. Akcione avanture RPG (Role-Play Game) su igrice u kojima kontrolišete jednog ili više karaktera (likova u igricama), možete ih igrati sami ili možete istovremeno igrati sa više igrača (Multiplayer) preko interneta, ali najbitniji deo RPG-a je to sto vi imate priču koju pratite i za razliku od priča u FPS igrama, imate manju ili veću slobodu da radite sta god hoćete.
3. MOBA-e (Multiplayer Online Battle Arena) su vrste igara u kojima možete da izaberete lika koji ima posebne sposobnosti, a sa svojim timom trebalo bi da pobedite protivnički tim.
4. Strateške igre su kao sto im i ime govori, tipovi igara u kojima vi kontrolisete određenu količinu trupa i naredjujete im gde da idu, šta da rade i slicno. Veoma su korisne za razvijanje strateškog načina razmišljanja.
5. Simulacije izgradnje i upravljanja, životne simulacije, simulacije vozila…
6. Obrazovne igrice, logičke i druge igrice,…

MOJE ISKUSTVO

Najlakše za razumevanje priče o igricama, kako deci, tako i roditeljima je lično iskustvo jednog gejmera.

Prvi put sam se susreo sa igricama sa četiri godine, gledajući tatu kako igra. Kasnije sam pokušao po malo da igram, kako sam rastao ponekad sam igrao sa tatom, ali samo sa botovima (veštačka inteligencija kojoj su zadate instrukcije kako da igra) jer nisam bio dovoljno dobar da igram sa drugim ljudima, niti sam znao dovoljno engleski jezik. U nižim razredima, bio sam bolji, pa sam počeo da igram online (na internetu sa drugim ljudima). Bitno je znati da sam u to vreme igrao samo FPS igrice jer su mi one bile zanimljive, nisu trazile znanje engleskog jezika koliko RPG igre. Krajem 4. razreda sam počeo da igram RPG igre koje su mi bile interesantne, a koje su zahtevale jaci računar od onog koji sam prethodno imao. U to doba, većina mojih drugova imala je isti problem, tako da smo jedino zajedno mogli da igramo pucačine. Nikada nisam bio ljubitelj MOBA, ali su mi zato strateške igre posebno bile zanimljive, naročito jedna prilično jednostavna strateška igra, ali u isto vreme teška. Postojao je Skill Tree (drvo veština) na kome ste zvezdicama (dobijali ste ih iz gradova koje ste osvajali) mogli da kupite odredjena znanja, veštine, vojnike ili kulturološka dostignuca koja bi vam opet donosila više zvezdica… Bilo je vrlo je zanimljivo, iako je ta igra bila mnogo jednostavnija od igara koje je tata igrao sa svojom ekipom, mada smo moji drugovi i ja na raspustu uspeli da potrosimo sate igrajući je.

DOBRE I LOŠE STRANE IGARA

Iz navedenog vam mogu predočiti dobre i loše strane igara.  O logičkim igricama i igricama brzog razmišljanja, igricama u kojima vežbate koncentraciju, pamćenje, kviz igricama gde stičete određene veštine i znanja, neke simulacije, mogu reći sve najbolje i preporučujem od mlađeg uzrasta.

Od gore pomenutih žanrova akcionih igrica, najboljla stvar je izgradnja veštine komunikacije sa različitim profilima ljudi. I pored vežbanja strateškog razmišljanja, nećete uvek ići da napadate razne gradove ili smišljate kako da nešto uradite, već ćete u interakciji sa drugima, uvek naići na tipične vrste ljudi koje možete sresti igrajući igrice. Nije bitno da li je to neko ko uopste ne želi da razgovara ili ne zna jezik, toksičan je (nepristojan) ili loš u igri, vi morate da nađete način u trenutku da se sporazumete sa svima njima, dok istovremeno vi morate da budete dobri u samoj igri, kako ne biste izgubili.

Druga veoma korisna stvar za život je razvijanje taktickog razmišljanja, logike, povezivanja stvari, jer u svakoj vrsti od pobrojanih igara vi morate da imate plan kako ćete nesto uraditi, a u strategijama i FPS igrama razmišljanje je dovedeno do maksimuma. Moje lično zapazanje je da FPS igre mogu da traze više planiranja i taktičke logike u odnosu na strateške igre, baš zato sto se u njima traže odluke u deliću sekunde i jedan pogrešan potez može da vas košta pobede.

Kao treću, sa jedne strane dobru, a sa druge lošu stvar vezanu za igrice, odlucio sam da stavim nesto što nije obavezno u svim igrama, ali može da da bude korisno, a to je trade-ovanje item-ima (trgovina predmetima). Unutar nekih multiplayer igara postoje predmeti, farbe (boje) i skinovi (dizajn) za vaša oruzija i karaktere. Oni se mogu prodavati, a neki od njih imaju vrednost manju od 1$ do nekoliko stotina hiljada dolara, a vi kupovinom i prodajom tih predmeta možete zaraditi prave pare. Sa jedne strane možete steći veoma korisna znanja o berzi i trgovini, ali time dolazimo i do jedne loše strane, a to je da to može biti neki vid kockanja. Naime, u skoro svakoj igri od onih malih, ne mnogo popularnih, sve do onih koje zarađuju milijarde dolara, jedna stvar je ista, a to je kockanje (loot box-ovi, case-ovi…). Oni vam za malu sumu novca, najčešće 2 do 3 dolara, daju šansu da osvojite veoma skupe predmete. Međutim, kao i kod pravog kockanja, oni nisu tu da bi vama dali nešto vredno, već da bi napravili pare firmi koja je tu igru i stvorila. Ako ste stariji od 18 godina, radite to na svoju odgovornost, ali ja vam to NE preporučujem, a ako ste maloletni, onda ovo nemojte nikako ni da probate, JER JE ILEGALNO.

Kod igranja igrica, često ste čuli da se pominje koncentracija. Činjenica je, da kada igrate igrice, a posebno kada igraju deca, zbog uzbuđenja koje igrice izazivaju, vaše telo stvara adrenalin. Nakon igranja uzbudljive igrice, čitanje knjige ili učenje koje je samo po sebi često dosadno (jer se ne uči uvek ono što vas zanima), postaju nezanimljivi i skoro nemogući. Moj lični primer je kada sam igrao jedan meč u kome sam imao veoma dobar tim, a neprijatelji su bili uvezbani i izazovni. Kada smo pobedili, bio sam prvi na listi na serveru, a pritom me je tim igrača mnogo starijih od mene hvalio zbog specifičnih stvari koje sam postigao u meču. Meni je to, pošto sam bio mlađi, delovalo kao nešto veoma uspešno i doslovno sam se tresao narednih 20-tak minuta i nisam mogao da prestanem da pričam o toj igri. Stoga ne preporučujem igranje svaki dan jer vas drži adrenalin i čekate samo kada ćete igrati, već odredite 1 do 2 puta nedeljno za gejming po 2-3 sata i izbegnite ove probleme da biste mogli na miru da učite.

UMESTO ZAKLJUČKA

Položaj u kome igrate, naročito ako to traje često i dugo, može da utiče na krivljenje kičme, povećanu težnu ako niste dovoljno aktivni, slabljenje vida… Zato preporučujem razgibavanje, nakon nekog vremena, tokom pauze u igri.

Moje lično misljenje je, da bi deci, ako ne mogu sama da naprave dobar raspored koji će poštovati, roditelji ograniče igranje na određeno vreme tokom određenih dana u nedelji, ali svakako ne preporučujem igranje svakodnevno, dok traje školska godina. Na raspustu, naravno, može duže i češće da se igra!

Izvor: Detinjarije.com