Ja ne volim svoje dete

Za svaku od nas, MAMU, postoji svoje vreme kad će postati Mama sa velikim početnim slovom… ne na fizičkom već na emocionalnom planu.

Često nailazim na takve tekstove. Od trudnih žena pa do već rodivših mama, sa deteetom od godinu dana ili sa već odraslim. I… osećam prema njima iskreno poštovanje. Retko koja majka skupi snage da kaže, da ona „ne voli…“. Retko koja žena će se na to osmeliti, između ostalog da prizna samoj sebi… Sećam se da je sličnih tekstova bilo jako mnogo, ali i ja želim da kažem, možda će nekom biti korisno. Kod nas se iz nekog razloga smatra da je majka OBAVEZNA da voli. Instinkti i ostalo. I zatrudnevši, a često i rodivši, ne osećajući te emocije, žena se pogružava glavom u takvo samojedstvo da je to strašno. Upravo u to vreme počinju da se pojavljuju kompleksi, pada osećanje lične vrednosti, ruše se porodice, i da ne pametujem, reći ću o sebi…

Negde pre pola godine, našla sam u sebi snage da priznam da, verovatno, ja nju i ne volim mnogo. Veoma smo želeli dete. Tokom četiri godine smo isprobali sve načine, molili se svetima, posetili sve vračare i gatare… bez deteta smo sebi izgledali kao neka krnja porodica. Ali jednom test i //… I … Neverovatna panika „šta smo to uradili“ i „kako to i zbog čega“… „joj, pa još je rano“… završeno je sa životom, svet će se okreniti naopačke i vode će se izliti… Hodala sam i znala sam da sam trudna, ali ništa nisam osećala, osim straha, i svi su govorili, sačekaj – kada počne da se mrda u stomaku… Zamrdao… Zabavno… u mom stomaku živi opravdanje toga što, ako mi se u 2 sata noći jedu mandarine, znači da treba hitno ići kupiti crnog hleba sa slanim haringama, zato što ću upravo njih želeti sledeće minute…

Onda sam ostala sama, dragi me napustio. (stop!!! Nema potrebe da me opet žalite, sada ne pišem o tome) I jedna od prvih misli je bila… „bez njega mi ne treba dete“ i negde od 30-te nedelje živele smo odvojeno, nekako paralelno jedna pored druge, ja sama za sebe – Marusja u stomaku sama za sebe… Svi su mi govorili – pričekaj, videćeš kada rodiš… Onda 13 sati porađanja i… u principu ništa… briga, nega, dojenje, menjanje pelena, masaže, šetnje, osmesi, gugutanja… prisiljavala sam sebe… ubeđivala sebe da sam žena i da imam majčinski instinkt… dužna sam da je volim… ali mogu reći iskreno… nisam je volela… nije bilo nikakvog majčinskog instinkta… odnos kao prema mačetu, ili štenetu… malo, milo i slatko… Posle tri meseca po prvi put sam osetila toplinu prema njoj, koje ranije nije bilo… Po prvi put!! Ali pritom… uopšte se nisam uznemirila kada je kod mene, i pored svih aditiva, posle pola godine nestalo mleka za dojenje… tako sam postala slobodnija i mogla sam se na duže rastajati s njom. I tek sada, kada je mom pilencetu godina i 7 meseci… mogu reći da je ludo volim… do ludila… i neka već mrzim Mašu i Medveda, a Luntik je moj krvni neprijatelj broj jedan, neka su mi ruke kao kod nosača kofera, i spavam svega tri sata na dan. JA NjU VOLIM!!!!!!!!!!!! Pre sam je mogla ostaviti sa dedom i pobeći na kafu sa društvom, a sada se za vikend ne razdvajamo. Kada sam je po prvi put ostavila ceo dan u vrtiću, fizički sam osetila KAKO mi nedostaje… I onda čemu sve to ispovedanje…

Devojke, drage, lepe… Ako i vi trenutno nemate slične emocije… ne prekorevajte sebe!! Ne izjedajte se od krivice… Nema potrebe… Prosto, za svaku od nas, MAMU, postoji svoje vreme kad će postati Mama sa velikim početnim slovom… ne na fizičkom već na emocionalnom planu… Nekoj od nas je za to dovoljno da vidi test za trudnoću, a nekoj da proživi s tim sićušnim stvorenjem nekoliko meseci… Nismo dužne da osećamo isto… Svaka ima svoje vreme… imamo pravo da budemo kakve jesmo! Imamo pravo da ne volimo… to je život… osnovno je razumeti da, ako nemate euforiju od dodira sa tom mrvicom od mesec dana, to ne znači da ste vi čudovište, moralna nakaza. Vi ste svejedno najdivnija na svetu mama!!! Budite srećni zbog toga što imate sada… sve će doći u svoje vreme – sigurna sam. Eto… sad me kritikujte, a ja idem gledati Luntika.

Izvor: Poznaj sebe

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Da se naše trudnice i porodilje tretiraju kao u Britaniji – većina ne bi bila zadovoljna

Hrvatski profesor Žarko Alfirević već 25 godina radi u Velikoj Britaniji kao ginekolog, i tvrdi da je otkrio najveću razliku u zdravstvenim sistemima dve zemlje. "Onako kako se žene porađaju ovde, Balkankama se ne bi svidelo" - zaključuje profesor Alfirević.

Određen pritvor majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

Oglasilo se tužilaštvo o majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

NIKADA roditelj ne može da nagovori čoveka sigurnog u ispravnost svojih stavova ni da da peticu, ni da da jedinicu

Kao neko ko je bio deo prosvetnog sistema, sada i jesam i nisam, a možda ću nekada ponovo biti, želim javno da se ogradim od trenutne slike koju prosveta šalje u etar.

Pomera se MALA MATURA 2024 zbog verskih praznika

Zbog verskih praznika zakazani testovi u okviru male mature biće pomereni

Đaci iz Srbije lošiji od vršnjaka iz Hrvatske i Slovenije: Naši učenici kaskaju godinu i po dana i gube trku sa ostalima

Prema nizu međunarodnih testiranja, među kojima su najviše pažnje privukli rezultati PISA testova đaci u Srbiji lošiji su u proseku od svojih vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci.

Pratite nas

KOMENTARI

1 COMMENT

  1. Ovaj teksy je pun pogodak.
    Isto sam ja emocionalno prosla, to je normalno , dete kada se rodi ne uzvraca emociju, jer nije sposobno ni njegove emocije nisu razvijene da shvati upicenu emociju, a ne uzvracenu emociju nas mozak dozivi kao teret i nesto sto mi moramo raditi da budemo dobra majka, tek kasnije bebe to nauce i uxvrate.
    SVE SE VRTI OKO EMOCIJA U NASEM ZIVOTU.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img