Kad sam bila dete, brat i ja smo morali na kraju svakog dana da pokupimo igračke. Ako to ne uradimo, tokom noći dođe vila koja misli da nam te igračke ne trebaju, čim smo tako nemarni prema njima. Ona ih odnese i prođe neko vreme dok ih ne dobijemo nazad….
Kad sam bila dete, brat i ja smo morali na kraju svakog dana da pokupimo igračke. Ako to ne uradimo, tokom noći dođe vila koja misli da nam te igračke ne trebaju, čim smo tako nemarni prema njima. Ona ih odnese i prođe neko vreme dok ih ne dobijemo nazad. Osim što je ovo prilično dobro funkcionisalo, pa smo brat i ja igračke vraćali na mesto gotovo svake večeri, imalo je još jednu važnu prednost za koju moji roditelji tada, sigurna sam, nisu ni znali.
Naime, istraživači sa Univerziteta Toledo sproveli su jedno prilično jednostavno istraživanje. Grupu od 36 dece uzrasta od 18 do 30 meseci podelili su na dva dela. Svako dete iz obe grupe posmatrano je kako se samo igra igračkama tokom dve odvojene jednočasovne sesije – jedna u prostorijama univerziteta, druga kod njihovih kuća.
Razlika između grupa sastoji se u tome što je u prvoj grupi svakom detetu za igru na raspolaganju bilo 16 igračaka, a u drugoj samo četiri.
Zaključak? Istraživači tvrde da su deca iz druge grupe, sa po četiri igračke:
Pokazala daleko veći stepen kreativnosti u igri i sposobnost da osmisle više različitih načina za igru jednom igračkom.
Bila mnogo bolje fokusirana na igru i u stanju da duže zadrže pažnju na započetoj aktivnosti od dece kojima je dato 16 igračaka.
Onda, da li to znači da treba kupovati manje igračaka?
Ne nužno. Dovoljno je da ih s vremena na vreme rotirate – sklonite jednu turu, a drugu ponudite detetu, pa tako u krug.
Rotiraj, fokusiraj, ponovi.
Evo, na primer, jutros pre polaska u vrtić, dok sam ja pila kafu, moja ćerka se igrala plastelinom za svojim stolom. Stručnjaci bi rekli da, ako želim da održi fokus na toj aktivnosti, treba da joj iz vidokruga sklonim ostale igračke. Što potpuno ima smisla.
Dakle, ne morate bacati igračke, niti poklanjati nešto što dete voli samo da biste ograničili njihov broj. Dovoljno je da se pobrinete da, kad se dete igra nečim, ostale igračke koje mu mogu odvući pažnju budu sklonjene van vidokruga.
Na kraju krajeva, nije li i kod nas odraslih tako? Ako sednete da nešto uradite, a pred očima vam je puna sudopera ili neraspremljen krevet, teško da ćete održati fokus.
Priredila: A. C.
Izvor: Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Da li bezobzirnost pomaže u životu?
Autor: Zoran Milivojević Kada kažemo da je neko obziran, podrazumevamo njegov odnos prema drugim ljudima. Reč „obzirnost” izvedena je od glagola „obazirati se” koji doslovno znači „gledati oko sebe”, a u...
Savet stručnjaka: Kako da sprečim sina da proba drogu?
Dragi čitaoci, započeli smo novu rubriku “Faktor iznenađenja” u saradnji sa Razvojnim centrom za decu i odrasle “Faktor”, koji okuplja vrsne stručnjake koje se bave razvojem dece – psihologe, pedagoge, defektologe, pedagoge, psihoterapeute,...
Prepoznajte anskioznost kod dece na vreme
Ova tri elementa u ponašanju ukazuju da dete možda pati od anksioznosti. Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju da biste detetu mogli da pomognete na vreme. Svi roditelji...
Strah od škole: Zašto se javlja i šta možemo da učinimo?
Тo je otpor deteta da ide u školu zbog iracionalnog straha koji je vezan za određene objektivne ili izmišljene okolnosti. Strah prouzrokuje jaku nelagodnost i dete se na različite načine...
Nema komentara.