Mnoga deca doživljavaju senzorno preopterećenje jer su okružena s previše sitnica, izbora i informacija, a jednostavnim pristupom roditelji mogu značajno da smanje svakodnevni stres deteta, što na kraju dovodi do srećnije i uspešnije dece.
Neuronaučnici koji su proučavali “TikTok mozak” pokazali su da beskrajno nizanje kratkih video klipova izaziva dopaminske nagrade u mozgu koje čine nemogućim fokusiranje na sporije aktivnosti kao što je nastava.
Iako su dosta informisani, govor im je nedovoljno razvijen, kao i grafo-motorika, a prisutno je i potpuno odsustvo pažnje i koncentracije.
Saveti za rad sa decom koja imaju dijagnostifikovan hiperkinetski sindrom ili samo poteškoće da sede mirno, usmere i održe pažnju.
Jednostavno škola ga ne zanima, a kad igra video igrice on je miran, njegova koncentracija i pažnja su bolje nego kod odrasle osobe. Uvijek pobjeđuje!
Kako je jedan “otpadnik” iz školskog sistema stigao da Ajvi lige? Ono što Muni najčešće odgovara je: “Prestao sam da gledam na sebe kao na problem.”
Ova deca više doživljavaju grdnje učitelja, nastavnika i roditelja kao i razgovore koji se svode na monologe i davanje recepata od strane odraslih, i obavezan zahtev da se slično ponašanje „više ne ponovi!“.
Preteranu živahnost kod mališana, stručnjaci ne tretiraju kao poremećaj ponašanja ili bolest, već različitost u temperamentu. ADHD sindrom karakteriše nestabilna pažnja, impulsivnost, rasejanost i hiperaktivnost, pišu “Večernje novosti”.
Kad sam bila dete, brat i ja smo morali na kraju svakog dana da pokupimo igračke. Ako to ne uradimo, tokom noći dođe vila koja misli da nam te igračke ne trebaju, čim smo tako nemarni prema njima. Ona ih odnese i prođe neko vreme dok ih ne dobijemo nazad….
Porazilo me je saznanje da su deca često žigosana kao problematična u školi, iako zapravo sebi ne mogu pomoći.
