Autor: Jelena Kavaja
Jelka na koju su deca iz Rota u Nemačkoj kačila papiriće s željama ni ove godine neće biti ukras božićne pijace zbog straha gradskih vlasti da krši novu evropsku regulativu o zaštiti ličnih podataka. Godinama su mališani iz ovog gradića u blizini Nirnberga jedva čekali kraj godine, znajući da će bar nekima od njih želje ispuniti ako ne Deda Mraz onda gradski čelnici. „Velt” piše u svom onlajn izdanju da su ranijih godina organizovane dečje posete vatrogasnoj stanici, dobijali su knjige na poklon, a jedan dečak koji je napisao da bi želeo da postane gradonačelnik dobio je priliku da ceo dan provede s prvim čovekom grada.
Zakon koji je stupio na snagu širom Evropske unije 25. maja izazvao je brojne nedoumice kod svih koji obrađuju podatke Evropljana, a ovu tradiciju u Rotu je toliko zakomplikovao da su vlasti od nje konačno odustale.
Regulativa GDPR jedinstveni je pravni okvir koji propisuje veću odgovornost za one što rukuju podacima o ličnosti. Kompanije i državni organi mogu da sakupljaju imena, adrese, elektronske adrese samo ako korisnik na to da pristanak.
U slučaju jelke, deca su na papirićima pored želja ostavljala i adrese, a zakon nalaže da za osobe mlađe od 16 godina roditelji moraju dati pristanak za obradu podataka. To bi podrazumevalo mnogo zamorne papirologije, ali i mnogo više od toga. Ako kompanija ili vladina ustanova ne čuvaju podatke po propisima, prete im ogromne kazne. Zakon takođe omogućava korisnicima veću kontrolu nad podacima koji se o njima prikupljaju.
Očigledno je da čelnici Rota žele da izbegnu bilo kakav rizik. Posle konsultacija sa poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti, odlučili su da ni ove godine ne bude jelke sa dečjim željama.
Prošle godine je takođe otkazana jer je GDPR već bio usvojen (2016) i čekalo se da stupi na snagu.
Poslednji put su mališani ispisivali listiće sa željama 2016, ali je i tada zbog brige za bezbednost podataka jelku zamenio kovčeg želja. Deca su kroz prorez ubacivala papiriće tako da su njihovi lični podaci bili zaštićeni od pogleda potencijalnih zlonamernih prolaznika koji bi podatke okačene na jelki mogli da zloupotrebe.
Prošlog meseca je objavljeno da je jedna bolnica u Portugaliji prva kažnjena na osnovu GDPR, i to sa 400.000 evra, jer nije sprovela odgovarajuće tehničke i organizacione mere da zaštiti podatke pacijenata. Zaposleni u bolnici imali su pristup podacima kroz lažne profile na internoj mreži. Osim toga, lekari su imali neograničeni pristup svim izveštajima o pacijentima, bez obzira na svoju specijalizaciju.
Za kršenje propisa je propisana kazna od četiri odsto godišnjeg prometa ili 20 miliona evra, koji god iznos da je veći. Neke vanevropske kompanije, posebno američke, bile su toliko zaplašene da su prvih dana sasvim uskratile uslugu evropskim korisnicima. Jedan kineski proizvođač pametnih sijalica, povezanih na internet, obavestio je 25. maja Evropljane da zbog novog zakona više neće moći da koriste njihove usluge. „Nest”, u vlasništvu „Gugla”, prodaje termostate i bezbednosne kamere povezane na internet. U maju su njihovi kupci dobili obaveštenje da će, pre nego što podese temperaturu u stanu, morati da prihvate novu ažuriranu politiku privatnosti.
Pobornici zaštite privatnosti hvale evropski zakon i očekuju da će doneti veću sigurnost korisnicima izvan EU jer će kompanijama biti jednostavnije da imaju jednu politiku za sve nego da se prilagođavaju svakoj zemlji. Do toga, međutim, još nije došlo, makar ne u SAD, uglavnom zbog toga što postoje nejasnoće oko usaglašenosti.
Kritičari imaju zamerke da GDPR nije dovoljno precizan. Na primer, navodi se da kompanije moraju da obezbede „razuman” nivo zaštite ličnih podataka, ali nema jasne definicije šta to znači.
Izvor: Politika
