Ukoliko MOJA DECA ne lažu, to implicira da lažu neka druga deca. Štono jes’, tuđa deca oće da slažu, i to počesto! Ali MOJA… NE!
Mene moja deca ne lazu
DECA NE LAŽU!
Koliko puta ste u životu izgovorili ovu rečenicu?
„MENE MOJA DECA NE LAŽU!“ Nekad s naglaskom na „mene“. Nekad s naglaskom na „moja deca“. Ali, da ne lažu – ne lažu!
Ako MENE ne lažu, znači da je dozvoljeno da lažu nekog drugog. Rečenica u kojoj je naglasak na reči „mene“ govori o meni. O meni kao roditelju, o meni kao osobi od poverenja. MENE moja deca ne lažu.
Ja sam diivna majka, vaspitala sam ih tako da im je dozvoljeno da slažu, bilo koga, ali mene – JOK!
Ukoliko MOJA DECA ne lažu, to implicira da lažu neka druga deca. Štono jes’, tuđa deca oće da slažu, i to počesto! Ali MOJA… NE!
I ovo mi je sve normalno, i sve okej. Moja deca ne lažu mene, ali, ja lažem svoje roditelje i dalje. Lažem ih koliki mi je dug za struju, lažem da sam dobro i kad nisam, lažem da smo se istrošili kad hoću da mi pomognu s malo svoje penzije, lažem da smo u odličnoj finansijskoj situaciji kad vidim da su oni u buli…
Lagala sam i da su „neki tamo“ išli na noćno kupanje dok sam kao đak bila preko izviđača na moru. Neki su i pušili iza škole dok sam ja bila đak. Neki i pravili žurku dok su bili kod drugarice na noćnom učenju pred kontrolni.
Ja nisam. Ako pitate moje roditelje, ja sam propušila na sopstvenoj svadbi, na noćno kupanje išla tek kad sam završila fakultet. A na žurke valjda nisam ni išla, samo sam se ubijala učeći noću kod drugarica koje su u isto vreme bile kod mene na štrebanju.
Ali, odgovorno tvrdim – MOJA deca MENE nikad nisu slagala!
Nisu imali od koga da nauče da lažu.
Oni nikad nisu prvi započeli tuču. Nikad ne bi popili pivo, da ih mangupi lažljivi nisu navukli! Nisu nikad išli na žurku da ja ne znam. Uvek su pošteno učili kod Miljana i Miloša.
I sad uče noću u ,,Matici srpskoj“, lepo su mi, iskreno, rekli da je čitaonica otvorena noću za te kojima je lakše da noću uče. Oni ne moraju mene da lažu za Maticu kao što sam ja lagala svoje. Sad je stvarno čitaonica otvorena noću, rekla mi MOJA DECA. A tamo u čitaonici neki puše, nevaljalci, zato se moja deca osete na duvan kad dođu s tog noćnog učenja! Nekoliko puta je neko u čitaonici prosuo i piće na njih, pa su se i na alkohol osetili, ne svojom krivicom, jadnici!
Nisam ja kao druge mame, da gajim iluzije o svojoj deci! Ja ZNAM da su moja deca bezgrešna!
Ima nekih mama koje neće da priznaju da ih deca slažu ponekad. Zamislite vi to! Njihova deca uveče odu u kafić, puše i piju alkohol! I umesto da uče u čitaonici, idu u kladionicu! One uopšte ne znaju sve o svojoj deci, kao što ja znam sve o svojoj.
Pa, doobro, nisu sve mame tako požrtvovane kao ja. Nisu sve mame naučile decu da govore istinu. Jedna sam od retkih, i time se ponosim. U stvari, jedina sam takva, jer, primetila sam da sva druga deca lažu svoje roditelje.
Eh, nema svako dete sreću da sam mu baš JA majka!
P.S. Ako čitajući ovaj tekst pronađete bilo kakvu sličnost sa sobom, znajte da je napisan tendenciozno i pakosno! Iskrena sam kad ovo kažem. Tendenciozno i pakosno!
Jer, kad čujem rečenicu „MENE MOJA DECA NE LAŽU“, moj regularni pritisak 90/60 skoči na 140/90!
Pa sad, samo pokušajte da izgovorite to u mom prisustvu!
Čik, ako smete!
Ivana Bošnjak Bošnjak
(Zahvaljujem se svom kolegi Srđanu Ilijevu, koji me je nagovorio da ovo zapišem)
Izvor: dnevnikjedneuciteljice.wordpress.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dok pakujem odeću koju ste prerasli…
Eto ga opet ono doba godine. Krevet u dečoj sobi prepun je letnjih stvari koje su izvađene iz ormana, a zimske iz vakuum vreća traže svoje mesto na polici. Okružena...
Kako sam, od vaspitačice mog sina, naučio šta znači biti DOSLEDAN roditelj
Bilo je to davne 2006. Zima, sneg, napolju smrzlo, a ja sam došla u vrtić da pokupim nastarijeg sina, Sema, koji je tada imao 5 godina. Moja prijateljica Laura i...
Plašiti mlad svet da je brak mrak a dete neka crna aždaja je krajnje nenormalno
Uloga oca u odgajanju deteta je važna. Balkanski mentalitet opravdava to na drugačije načine. Glavne rečenice su: Naspavaj se sad dok još možeš, nećeš stići oprati ni kosu, preteško je,...
Vedrana Rudan: “U kakvom vremenu živimo – svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema”
U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema. Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim...
Zašto je svaki tekst na ovom sajtu pakostan, sarkastičan, osuđivački? Je l’ ovo predviđeno da bude podrška roditeljima ili je predviđeno da učibi da se osećaju užasno i neuspešno?
Posle dužeg vremena, otvorila sam stranicu i posle tri teksta shvatila da su (nažalost, najčešće žene) postale “majkamrziteljke”. Stičem osećaj da je ovo portal gde žene prazne svoje frustracije, a ne portal za pomoć u vaspitanju.