Deca, kada krenu u školu, podložna su uticajima sa svih strana, istakao je. „Svi bismo trebalo da budemo odgovorni za taj neki razvoj i ono što se promoviše kao neki mejnstrim… I više instance moraju da vode računa o tome… Postoji nešto što se zove kulturna politika, kulturna strategija… Na nivou društva mora da se promoviše nešto kao muzički mejnstrim“, dodaje.
Iz porodice su prva saznanja od koji kreću, ali kasnije je dete podložno svim uticajima, a roditelji su jedna karika u lancu, podvlači.
Muzički ukus govori o ličnosti, kaže Popović.
Najbolja aktivnost za vaše dete nije čitanje
Jedan od načina da se deca, bar ona u Beogradu, približe dobrom muzičkom ukusu je „Mala škola bontona – kako se sluša koncert“. Kako kaže Mima Lazarević, taj program traje već pet godina. „Deca se upoznaju čarolijom dolaska na koncert i slušanja muzike uživo… Jer slušanje koncerta je jedan neprocenljiv doživljaj, koji nema reprizu“, dodaje. Deca, osim toga, uče pojmove lepog ponašanja kroz muziku, kako se čita program, kad se aplaudira, zašto se aplaudira, nauče nešto o intrumentima koje će videti i slušati, navodi ona.
Oni mogu da učestvuju u tome, da igraju, a upoznaju se i sa institucijom, sa time šta je Kolarac, dodaje.
Deci morate da ponudite i ono što je dobro i kvalitetno, ali i da im objasnite zašto je to važno da se sluša, navodi ona. „Deca moraju ipak da prođu faze dok ne stignu do nekog svog ukusa“.
Kaže da u okviru tog programa deci ne nude samo klasičnu muziku, već ih uče i kako se sluša Bitlsi, tango, barok, Mocart, a sledećeg meseca će imati i muziku iz Diznijevih filmova.
„Pitanje je i roditeljskog izbora na šta žele da dovedu svoju decu“, kaže ona dodajući da su mališani u prilici da pipnu instrumente, i da im Kolarac približava sam način proizvodnje muzike.
Izvor: N1
