Kad je mama po ceo dan sama

Porodili ste se i postali MAMA. Nije se rodilo samo dete, već ste se i vi rodili u novoj ulozi u vašem životu.

Čini vam se da vas za to niko nije pripremao. Kako se drži i doji beba, kako da znate da li je dovoljno sisala, da li je gladna, kako ovo i kako ono…

Za veoma kratko vreme savladali ste sve te „novine“ u vašem životu i ponovo osećate da imate „sve pod kontrolom“.

Još uvek u većini mame uzimaju porodiljsko odsustvo i brinu o svom čedu, dok su tate neretko na poslu po ceo dan ( čast izuzecima koji rade od kuće ). Ubrzo shvatite da je roditeljstvo ustvari prirodna požrtvovanost tom malom novom biću koje ne zna još da govori, ni da se kreće bez pomoći, ni da jede i da naravno to sve nije jednostavno i lako. Ono što naravno uveliko olakšava sve te nove obaveze je zaljubljenost u taj mali „smotuljak“ koji ste donele kući iz porodilišta, još uvek nesvesne da ste na početku puta.

Nekada dok smo kao društvo bili više po selima i živeli u zajednicama, mlade mame nikada nisu bile same. Uvek je tu bila ili njihova majka ili svekrva da pomogne, starija deca ili rođaci koji su živeli u zajednici. Niste imali ona čuvena pitanja kako da odem do toaleta ili da li imam vremena da se na brzinu istuširam. Kako da skuvam ručak, ako moram da ga nosim i ljuljuškam, kako da očistim sav taj nered koji nastaje od našeg prljavog veša, pelena…Kako da izbacim đubre kad izlazimo u šetnju, a nosim i bebu i kolica.

I tada današnja mama shvati da je sama većinu dana i da mora da pronađe odgovore i rešenja za sve te male „poduhvate“. Tada ste ostavljeni sebi i svojoj kreativnosti, svom instiktu i intuiciji. I polako krećete da osvajate „tvrđavu zadataka“ koje ste stavili pred sebe. I dan za danom, vidite da vi više niste obična žena. Vi imate supermoći da savladate sami tako mnogo momenata u toku dana. Stižete i da skuvate ručak za supruga i vas, stižete da prostrete benkice i zekice upravo oprane u mašini, stižete da skoknete sa bebom i kolicima do pijace i kupite sveže voće i povrće….Prosto sve je to moguće. Bilo bi lakše da niste sami i da imate nekog ko bi vam pomogao u svim tim situacijama, ali danas živimo u malim „porodičnim nukleusima“ gde su bake i deke ili na drugom kraju grada ili još dalje. Gde su tetke i ujaci na poslu po ceo dan, poput vašeg supruga i gde hteli nehteli oslanjate se na sebe.

Ima u tome mnogo toga dobrog. Razvijate svoju prirodnu „majčinsku multifunkcionalnost“, postajete saomuvereniji i na kraju zahvalni što ste u mogućnosti da sve to odradite sa lakoćom i zadovoljstvom za svoju bebu. Na tom putu najveći i glavni pomoćnik vam je neopisivo osećanje ljubavi prema vašem detetu i vašoj porodici. Bez tog osećanja, sve bi bilo neizrecivo teško i nesavladivo. Na krilima te ljubavi, nekako letite i sve uspevate, a da možda toga niste ni svesne. Zagrlite ponekad i sebe i osvestite koliko ste snažne i moćne mame.

Hvala svim mama na ovoj planeti, koje su izabrale taj jedinstven i prirodan put svog odrastanja i razvoja.

Izvor: N.V., Mamino ćoše