Kako da deca bolje razumeju vršnjake sa invaliditetom

Kad zdrava deca igraju sedeću odbojku, košarku iz kolica ili s povezom preko očiju uče da pređu poligon, nauče da bolje razumeju svoje vršnjake s fizičkim problemima

Poslednjih godina dosta se čini da se veći broj dece s invaliditetom uključi u društvene i sportske aktivnosti. Naročiti izazov je osmogodišnje školovanje gde ovi mališani pokušavaju da savladaju gradivo kao i njihovi vršnjaci i da se druže s ostalom decom. Sociolozi, defektolozi i psiholozi ističu važnost inkluzije, odnosno međusobnog povezivanja i druženja vršnjaka.

 Borba s predrasudama

U praksi to ne izgleda uvek onako kako je zamišljeno, mnogo je problema pa i nerazumevanja. Predrasuda ima i kod roditelja, dece, učitelja i nastavnika.

Jelena Radivojević, stručni saradnik Sportskog saveza osoba s invaliditetom Beograda (SSOSIB), kaže da je ova organizacija pre tri godine krenula u akciju po beogradskim školama kako bi povećala međusobno razumevanje dece.

– Ideja se rodila 2020. godine, a već sledeće krenuli smo u realizaciju. U školama je sve više dece s invaliditetom. Nije redak primer da se inkluzija površno shvata: važno je samo da je dete s invaliditetom primljeno u školu, da je u učionici s tridesetak učenika i da sedi sa svojim asistentom i tu se priča završava – kaže Jelena.

To je bio razlog da SSOSIB oformi tim kako bi pokušao nešto da poboljša i promeni. Odlučili su se da pomognu da zdrava deca bolje shvate svoje vršnjake s invaliditetom bez obzira na to o kojoj vrsti se radi, od autizma do onih s oštećenim sluhom ili vidom tako što će raditi određene vežbe kako bi dobili uvid u život osoba koje imaju neki problem.

Jelena Radivojević objašnjava da je važno kod dece podstaći saosećanje.

– Mali broj dece prihvata druga s invaliditetom. Iz iskustva mogu da kažem da će dvoje-troje dece u razredu pomenuti i druga s invaliditetom, a devedeset odsto ih i ne primećuje, niti želi da se igra s njima.

Jelena sa svojim timom organizuje radionice u školskoj sali tako što ih stavlja u razne situacije u kojima se nalaze i deca s invaliditetom. Oni igraju sedeću odbojku, košarku iz kolica, s povezom preko očiju uče se da pređu poligon ili igru boćanja s ograničenim pokretom ruke.

Učenje kroz igru

Jelena dodaje da deca od prvog do osmog razreda ne žele teoriju. Mnogo im je bliže učenje kroz igru, to im je zanimljivo i zabavno i daje dobre rezultate jer osete kako je to kad ne vidiš, a treba da pređeš poligon ili ne možeš da hodaš a igraš košarku.

Tako pomažu i nastavnicima fizičkog, a imaju i brošuru za roditelje kako da nauče svoje dete da prihvati druga s invaliditetom.

Ocenjujući situaciju iz prakse u osnovnim školama Jelena kaže da je situacija više loša nego dobra, ali da ima napretka. Bila je svedok da devojčici s autizmom niko nije želeo da pruži ruku, iako se na prvi pogled nije razlikovala od ostalih, a učiteljica na to nije odreagovala. Ipak, veći broj prosvetnih radnika reaguje kako treba. Svaka dobra ideja imaće dugoročne efekte po zajednicu i zato svako u svom gradu treba da napravi ovako nešto, ali treba i finansija i kapaciteta, zaključak je Jelene Radivojević.

Besplatna rekreacija

Sportski savez za osobe s invaliditetom obezbeđuje šest dana u nedelji i u toku cele godine besplatne sportsko-rekreativne aktivnosti na bazenima i rekreativnim centrima u Beogradu – a to su korektivna gimnastika i fitnes programi, atletika i plivanje, stoni tenis, fudbal, sedeća odbojka, košarka u kolicima, šah, streljaštvo, boćanje, ribolov, klizanje, jahanje, karate i tekvondo, pikado za slepe, kuglanje. Rekreacija se praktikuje kroz razne nivoe stručnog rada, od onog s početnicima kroz petnaestak škola sporta do rada s vrhunskim sportistima. Svako ko je osoba s invaliditetom može postati član SSOSIB-a, dovoljno je za početak da pošalje mejl koji je na sajtu organizacije i da popuni upitnik, tako se otvara mogućnost korišćenja sportskih terena i bazena na teritoriji grada.

Izvor: Politika.rs

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Pogled kroz ključaonicu braka: Uvek je “onaj drugi” više kriv

“Kada bi on samo manje radio, kada bi ona samo manje komentarisala, kada bi njena mama ređe dolazila, sve bi bilo, da ne kažem - banja”. U realnosti, i kada zagrebemo dublje, postoji mnogo toga što nije tako jednostavno, evidentno i podrazumeva odgovornost i analizu ponašanja oba supružnika. - Piše Ana Jokić, psihoterapeut

Bonton na plaži – nepisana pravila lepog ponašanja koja su u trendu svake godine

Ovo su nepisana bonton pravila na plaži koja bi trebalo da važe za sve, a najbolje da pokažete svojim primerom

Najmudrija srpska poslovica koju treba ponavljati deci tokom odrastanja

Naš narod je bogat narodnim umotvorinama i poslovicama koje se tradicionalno prenose, ali postoji jedna srpska poslovica koju bi trebalo češće ponavljati

Upisna groznica trese Ekonomski fakultet i Psihologiju, pad interesovanja za IT smerove

Godinama unazad slušamo priče o velikom interesovanju za IT smerove na fakultetima čija diploma vrlo brzo nakon završenih studija donosi unosne zarade. Međutim, ove godine je situacija nešto drugačija - beleži se pad onih koji bi da budu programeri u odnosu na ranije, a stručnjaci imaju objašnjenje.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img