Poslednjih godina dosta se čini da se veći broj dece s invaliditetom uključi u društvene i sportske aktivnosti. Naročiti izazov je osmogodišnje školovanje gde ovi mališani pokušavaju da savladaju gradivo kao i njihovi vršnjaci i da se druže s ostalom decom. Sociolozi, defektolozi i psiholozi ističu važnost inkluzije, odnosno međusobnog povezivanja i druženja vršnjaka.
Borba s predrasudama
U praksi to ne izgleda uvek onako kako je zamišljeno, mnogo je problema pa i nerazumevanja. Predrasuda ima i kod roditelja, dece, učitelja i nastavnika.
Jelena Radivojević, stručni saradnik Sportskog saveza osoba s invaliditetom Beograda (SSOSIB), kaže da je ova organizacija pre tri godine krenula u akciju po beogradskim školama kako bi povećala međusobno razumevanje dece.
– Ideja se rodila 2020. godine, a već sledeće krenuli smo u realizaciju. U školama je sve više dece s invaliditetom. Nije redak primer da se inkluzija površno shvata: važno je samo da je dete s invaliditetom primljeno u školu, da je u učionici s tridesetak učenika i da sedi sa svojim asistentom i tu se priča završava – kaže Jelena.
To je bio razlog da SSOSIB oformi tim kako bi pokušao nešto da poboljša i promeni. Odlučili su se da pomognu da zdrava deca bolje shvate svoje vršnjake s invaliditetom bez obzira na to o kojoj vrsti se radi, od autizma do onih s oštećenim sluhom ili vidom tako što će raditi određene vežbe kako bi dobili uvid u život osoba koje imaju neki problem.
Jelena Radivojević objašnjava da je važno kod dece podstaći saosećanje.
– Mali broj dece prihvata druga s invaliditetom. Iz iskustva mogu da kažem da će dvoje-troje dece u razredu pomenuti i druga s invaliditetom, a devedeset odsto ih i ne primećuje, niti želi da se igra s njima.
Jelena sa svojim timom organizuje radionice u školskoj sali tako što ih stavlja u razne situacije u kojima se nalaze i deca s invaliditetom. Oni igraju sedeću odbojku, košarku iz kolica, s povezom preko očiju uče se da pređu poligon ili igru boćanja s ograničenim pokretom ruke.
Učenje kroz igru
Jelena dodaje da deca od prvog do osmog razreda ne žele teoriju. Mnogo im je bliže učenje kroz igru, to im je zanimljivo i zabavno i daje dobre rezultate jer osete kako je to kad ne vidiš, a treba da pređeš poligon ili ne možeš da hodaš a igraš košarku.
Tako pomažu i nastavnicima fizičkog, a imaju i brošuru za roditelje kako da nauče svoje dete da prihvati druga s invaliditetom.
Ocenjujući situaciju iz prakse u osnovnim školama Jelena kaže da je situacija više loša nego dobra, ali da ima napretka. Bila je svedok da devojčici s autizmom niko nije želeo da pruži ruku, iako se na prvi pogled nije razlikovala od ostalih, a učiteljica na to nije odreagovala. Ipak, veći broj prosvetnih radnika reaguje kako treba. Svaka dobra ideja imaće dugoročne efekte po zajednicu i zato svako u svom gradu treba da napravi ovako nešto, ali treba i finansija i kapaciteta, zaključak je Jelene Radivojević.
Besplatna rekreacija
Sportski savez za osobe s invaliditetom obezbeđuje šest dana u nedelji i u toku cele godine besplatne sportsko-rekreativne aktivnosti na bazenima i rekreativnim centrima u Beogradu – a to su korektivna gimnastika i fitnes programi, atletika i plivanje, stoni tenis, fudbal, sedeća odbojka, košarka u kolicima, šah, streljaštvo, boćanje, ribolov, klizanje, jahanje, karate i tekvondo, pikado za slepe, kuglanje. Rekreacija se praktikuje kroz razne nivoe stručnog rada, od onog s početnicima kroz petnaestak škola sporta do rada s vrhunskim sportistima. Svako ko je osoba s invaliditetom može postati član SSOSIB-a, dovoljno je za početak da pošalje mejl koji je na sajtu organizacije i da popuni upitnik, tako se otvara mogućnost korišćenja sportskih terena i bazena na teritoriji grada.
Izvor: Politika.rs
