Decu treba osloboditi straha od matematike tako što će na času biti dozvoljeni i pogrešni odgovori. Umesto „sedi netačno“, đaku treba prići s pitanjem „kako si došao do tog rezultata?“ i „da li je još neko izračunao na isti način?“. Na taj način će i ostala deca, koja nemaju odgovor na zadato pitanje, naučiti da u matematici postoji više načina i postupaka da se dođe do nekog rezultata. Stav da u matematici uvek postoji samo jedan način da se dođe do tačnog rešenja je jedan od glavnih uzroka matematičke anksioznosti. Suprotno tome, matematika je predmet koji daje mogućnost izbora i kreativnosti u iznalaženju tačnih odgovora, i tako je treba predstaviti deci.
Četiri zadatka za decu koja mnogi odrasli ne umeju da reše
Kreativan proces učenja matematike, međutim, zahteva više planiranja od strane nastavnika, što u našim školama nažalost često izostaje. Na kraju, deci treba dati i dobar razlog da uče matematiku, kroz primere praktične primene matematike u svakodnevnom životu. Objasnite detetu kako da izračuna koliko mu je novca potrebno za užinu tokom jednog meseca, koliko je procentualno dečaka, a koliko devojčica u odeljenju, ili kako da podeli jedan litar vode na četiri učenika. Dete će tako shvatiti da ono u stvari nesvesno barata matematičkim operacijama i da se matematikom služimo jednako kao i jezikom kojim govorimo.
Izvor: RTV
