Većina porodica, naročito deca često žure sa obrokom. Ne mogu da dočekaju da sednu za računar ili uzmu mobilni telefon. Ali, ako je konvezacija zanimljiva ostaće.
U najvećoj meri to određujete vi. Ako vi sami mislite da je vaš život dosadan, isto će misliti i deca. Ukoliko smatrate da vam je život niz čudesnih događaja to će misliti i deca.
1.Obratite pažnju na znake da dete želi da se otvori
U takvim trenucima ostavite sve što radite kako biste iskoristili priliku, najmanje jednom dnevno. Ostavljanje svega što radite kako biste čuli pitanje svog deteta može biti naporno, ali kako ćete odgovoriti na ovakav uvod od suštinske je važnosti za izgrađivanje bliskosti sa detetom. Za dete, to je pokazatelj da li može da računa na vas i razgovor sa vama kada ima potrebu za tim. To je mnogo važnije od bilo koje konverzacije koju pokušavate da započnete, poput one kada pitate dete da vam ispriča šta se događalo u školi.
Roditelji koji imaju bliske odnose sa svojim tinejdžerom često to duguju svojoj dobroj volji da budu na raspolaganju detetu kada ono da signal za to – čak iako je reč o tome kako je neka drugarica raskinula sa dečkom. Ovo može biti teško, naročito ako radite zahtevan posao i imate i druge odgovornosti. Međutim, tinejdžer, koji ima osećaj da su roditeljima druge stvari važnije, često će na drugoj strani potražiti zadovoljenje svojih emotivnih potreba. To je gubitak i za roditelja i za dete.
2.Postavljajte pitanja koja traže pravi odgovor i nemaju prizvuk prosuđivanja
Mnogo dalje ćete stići ako dete pitate šta mu je bio najlepši događaj u proteklom danu, da li sa decom u školi priča o devojkama i mladićima, sa kim je sedelo u vreme obroka nego ako samo postavite pitanje kako mu je bilo u školi?
Pitanja koja počinju sa „zašto“ obično dovode do odbrambenog stava kod deteta. Kada se pakuje za izlet sa razredom, nemojte pitati zašto nosi neku garderobu sa sobom, već radije postavite pitanje šta će većina dece poneti sa sobom na izlet.
3.Ne uskačite sa rešenjima i savetima
Vašem detetu potreban je ventil i ne može da sluša savet dok nije spremno za to. Potrebna mu je i šansa da samo smisli svoje rešenje. Tako razvija poverenje i kompetentnost. Ako uskačete sa rešenjima stvarate osećaj nekompetentnosti kod deteta. Ovo zna da bude teško, jer svako ima želju da kaže detetu šta da uradi. Ako možete da pokažete osećanja i pomognete detetu da smisli rešenje vremenom će dete smatrati da je korisno da popriča sa vama i verovatnije je da će vam se češće obratiti za pomoć pri rešavanju problema.
4.Potrudite se da budete povezani sa svakim svojim detetom tokom svakog dana
Čak iako je reč o kratkom vremenskom periodu tokom dana, postarajte se da ostvarite povezanost sa svakim detetom ponaosob. Siguran način da čujete najbolje trenutke detetovog dana je da budete pri ruci pri povratku iz škole. Međutim, svaki put kada uđete u detetov prostor morate se sinhronizovati sa njegovom energijom.
Dok su deca mala možete koristiti vreme igrajući se na podu. Devetogodišnje dete možete držati u zagrljaju na kauču dok pričate o bilo čemu sa njim. Sa tinejdžerima potrebno je ustanoviti ritual, kao što je zajedničko ispijanje čaja svako veče pred spavanje dok pričate.
Ne očekujte da će dete ponuditi bliskost ili podeliti sa Vama svoje ranjive emocije svaki put kada to očekujete, ali ako obezbedite dovoljno prilika na redovnoj bazi, doći će i do toga.
5.Ugradite specijalno vreme za svako dete u rutinu
Možete igrati košarku jednom nedeljno sa detetom, voziti ga na trening ili nešto treće, ali to je ustaljena rutina i vreme koje deca često čekaju kako bi iznela roditeljima ono što ih muči.
