Kako da razgovaramo sa decom a da im pritom ne omalovažavamo, ne „gnjavimo“, ne obeshrabrujemo? Ruski psiholog Mihail Labkovski sastavio je tabelu svakodnevnih primera nepravilne i pravilne komunikacije. Obraćanjem bez vređanja i popovanja, bez isticanja lošeg već usmeravanjem na dobro, deca će vas lakše poslušati, poručuje Labkovski.
NEPRAVILNO |
PRAVILNO |
Ne idi u baru! |
Zaobiđi baru. |
Ne viči! |
Govori tiše, molim te. |
Ne jedi tako brzo, udavićeš se. |
Polako žvaći hranu. |
Kreni jednom, dokad da te čekam?! |
Vreme je da krenemo, pozdravi se. |
Pašćeš! |
Budi pažljiv/a. |
Nemoj posle da mi plačeš! |
Razmisli o posledicama. |
Oklizaćeš se! |
Pazi gde staješ. |
Pokisnućeš! |
Ponesi kišobran, obuj gumene čizme. |
Jesi ti gluv/a, čuješ šta govorim? |
Slušaj, molim te, šta ću sad reći. |
Jesi ti slep/a? |
Obrati pažnju na ovo. |
Kako te nije sramota?! |
Tvoj postupak me je veoma rastužio. |
Ko ti je dozvolio da tako razgovaraš? |
U našoj porodici ne razgovara se tako. |
Lepo sam ti govorio/la! |
Izvuci pouku i ne ponavljaj istu grešku. |
Nema šanse da ti to uspe. |
Probaj. Ako ne probaš, nećeš znati. |
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
