Psihoterapija više nije tabu tema, kao što je to bila do pre samo nekoliko godina. Sve je više ljudi koji su svesni koliki benefit za njihovo mentalno zdravlje može doneti psihoterapija.
S druge strane, isto tako je sve više onih koji se nazivaju psihoterapeutima i koji u toj ulozi i rade. Međutim, Savez društava psihoteraputa Srbije objašnjava ko bi se tako mogao nazvati i pod kojim uslovima.
Oni su u saopštenju, objavljenom i na njihovoj zvaničnoj Facebook stranici, naveli sledeće:
„U svetlu rastuće potrebe za psihološkom podrškom, uočavamo zabrinjavajuću praksu u kojoj se osobe sa završenim akademskim studijama psihologije predstavljaju kao psihoterapeuti, bez formalne edukacije iz psihoterapije i bez iskustva lične terapije. Ova praksa je ne samo neetična, već i opasna za mentalno zdravlje klijenata.
Prema Evropskoj asocijaciji za psihoterapiju (EAP), psihoterapeut mora imati:
– najmanje 2.400 sati obuke
– najmanje 250 sati lične psihoterapije.
Lična terapija je temelj profesionalnog integriteta terapeuta. Autoriteti iz oblasti psihoterapije, kao što su: Yalom, Nancy McWilliams, Jon Frederickson i Carl Rogers, naglašavaju da autentičnost, emocionalna zrelost i sposobnost za empatički odnos ne mogu biti naučeni iz knjiga – oni se razvijaju iskustvom u ličnoj terapiji.
Yalom (2002) piše:
„Terapeut koji nije prošao sopstvenu terapiju liči na vodiča koji nikada nije prešao stazu kojom vodi druge.“
– Norcross (2011) navodi da je lična terapija terapeuta jedan od najvažnijih prediktora pozitivnog ishoda psihoterapije.
– Psiholozi koji bez dodatne edukacije i lične terapije rade kao psihoterapeuti dovode klijente u opasnost od retraumatizacije, pogrešnih intervencija i patološkog vezivanja.
– Narušavaju etičke principe i profesionalne standarde.
Podsećamo nadležna tela i sve profesionalce u oblasti mentalnog zdravlja da je potreban zakon koji štiti osnovna pravila struke- da nijedna akademska diploma nije dovoljan uslov za psihoterapijsku praksu.
Tražimo da se uvažavaju evropski standardi zaštite prava klijenata od nekompetentnih praksi koje mogu ostaviti dugoročne posledice.“
