Preterana briga o detetu (anksioznost) može biti podjednako pogubna kao i zanemarivanje. Pročitajte o tome kako roditelji sebe uvode u to stanje.
Piše: Nikolina Milosavljević
Zamislite situaciju kada dete koje se igra u pesku, stavi svoj prljavi prst u usta. Šta vam u tom trenutku prolazi kroz glavu?
Ok, ne morate baš do kraja da razvijate scenario, ali ste svakako primetili da je mozak određenih majki izuzetno kreativan u osmišljavanju najuzbudljivijih i najopasnijih “filmova” u ovoj situaciji, sa najlošijim posledicama po dete. Zapravo, njima je potrebno da se desi samo jedan ovako mali okidač, pa da dizajnira scenario jednog dobrog psihološkog trilera. S druge strane, postoje i one majke koje nemaju baš toliko razvijenu maštu, zato što je se boje, i jednostavno se “užasnu” mogućih posledica te male prljave čestice. S tim da kada se vrate kući sa detetom, sapunom dobro očiste detetovu usnu duplju… za svaki slučaj.
Što bi naši stari rekli: “Ima nas raznih”.
Međutim, ukoliko neka od vas smatra da joj nedostaje kreativnosti i, pri tom, misli da treba više da bude zabrinuta za svoju decu, u nastavku teksta možete pročitati kratak vodič kako da se dodatno uvedete u preteranu brigu o detetu.
- Svako veče, a najbolje kada legnete da spavate i, naravno, kada vam se najviše spava, treba da počnete sa razmišljanjem o tome šta sve može negativno da se desi vašem detetu, ili vama, ili ocu deteta. Najbolje je da prilikom (hiper)produkcije misli koristite konstrukcije rečenica tipa: “šta ako se desi to, onda…”. Ovo treba ponoviti više puta kako bi se mozak “zavrteo” i prevario san.
- Kada razmišljate o situacijama koje mogu da se dese, onda počnite da se užasavate na svaku od tih situacija. Što se više užasavate ili što više smatrate da je ta situacija strašna, to će briga biti veća. Tako ćete uspeti da razvijete još jedno osećanje: nesnosan strah od loših situacija koje mogu da se dese. Na ovaj način ćete još više razviti svoju kreativnost.
- Budite potpuno iracionalni. Činjenica je da te situacije možda nikad neće da se dese, ali je važno da ih vi što slikovitije oživite u svojoj glavi kako bi izgledalo kao da se dešavaju u tom trenutku, pred vašim očima, i, naravno, tada ćete potpuno poverovati da će se to 100% desiti sutradan.
Sada kada ste sebe uveliko uveli u preteranu brigu o detetu, razvili scenario šta sve loše može da mu se desi, i to do najstrašnijih detalja, ostanite tako neko vreme dok ne uvidite da nije normalno da toliko brinete i da razmišljate o nekim potencijalnim situacijama koje se realno možda nikad neće desiti.
U svakom slučaju, važno je da znate da imate izbor. Ako vam kojim slučajem, ovo uvođenje u preteranu brigu ne uspe, da li zato što vam se na početku previše spava, ili vas zamaraju misli “šta ako…” ili, jednostavno, niste kreativne, uvek možete da nastavite da budete umereno oprezne kada je vaše dete u pitanju.
Ja lično mislim da je umerena opreznost i briga sasvim ok. Pa ne mora svaka od nas da bude baš toliko kreativna. Ako nismo dobre u tome, možda smo bolje u racionalnom razmišljanju. I to je, valjda, neki talenat i treba ga razvijati.
* Tekst je pisan sa ciljem da edukuje roditelje, ali i da ih zabavi, pa vas molim da ga tako i doživite.
Autorka je dipl. psiholog, psihoterapeut u superviziji i savetnik za roditelje
Izvor: Najbolja mama na svetu
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Svakom detetu je mama – jedina
Moj sin sinoć kaže, dok tone u san: "Ti si moja najbolja mama. I da nisi tu za mene, i da si loša, ti si za mene jedina i najbolja"...
Mi kao vrsta nismo evoluirali da se samostalno brinemo o deci
Od početka pandemije, mentalno i fizičko zdravlje roditelja trpi izuzetan pritisak. Nivo stresa, anskioznosti i depresije je u porastu pa su se mnogi zapitali - zašto je odjednom toliko teško...
5 ponašanja roditelja koja ugrožavaju pravilan razvoj dece: Psiholog savetuje kako da ih promenite
Autor: Olivera Milivojčević - Infomacije koje deca primaju od nas i kroz naše ponašanje kao roditelja i vaspitača u mogome utiču na njihov celokupan razvoj - kaže za Telegraf psihoterapeut...
Roditeljski stilovi imaju malo ili nimalo uticaja na ličnost deteta, pokazuje nova velika studija
Studija objavljena ovog novembra u časopisu Collabra: Psychology istraživala je odnos između različitih aspekata roditeljstva (uključenost u obrazovanje, struktura/rutine, kulturni podsticaji i ciljevi roditeljstva) i razvoja ličnosti kod dece. Mnoge...
Nema komentara.