Čini se da, temeljno obuzeti duhom turizma, svoje realne živote tokom cele godine više ne smatramo za prave, već samo tih par nedelja izmeštenih iz naše svakodnevice.
“Meni misao stalno na Jadranu.
Citave godine sanjam more, idem ulicama, radim,
razgovaram sa prijateljima, a – nisam tu.
Na moru sam.
Zovu me na sastanke, teraju me da nesto organizujem,
uradim, donesem, predam, saopstim, ocutim, priznam… a ja im kazem:
– Badava vi to meni. Nisam ja tu. “
I stvarno sam u Trogiru, na Korculi, u Budvi, u Voloskom,
u Sibeniku, u Zadru, u Kotoru, na Mljetu, na Visu…”
Miroslav Antić, “Ko zna gde smo mi”
Leto je – vreme kada se milioni Evropljana privremeno sele na obodna, primorska područja evropskog kontinenta i nemilice troše svoju tokom cele godine mukotrpno sticanu ušteđevinu. Trenutak je stigao za ono što smo zamišljali i iščekivali još od prvih tmurnih dana prethodne jeseni, za šta smo štedeli, zbog čega smo držali dijete i znojili se u teretanama. Sve zarad kratkotrajne iluzije uživanja na nekom “drugom” mestu, na kome je, kako se čini, uvek lepše nego tamo gde jesmo. Sa svih strana predlažu nam kuda da putujemo, kako da stignemo na odredište iz snova, i šta da tamo radimo. Niko nam ne govori – zašto, kao da se to samo po sebi razume. Ali, zašto zaista putujemo?
Svi danas putuju, a kad ne putuju, pričaju o putovanjima na kojima su bili, na koja će tek ići ili bi želeli da idu. Ko ne može da putuje, što zbog novca što zbog vremena, pati što ne putuje. Turizam više nije stvar izbora nego norma – savremena masovna kultura putovanje promioviše kao nešto bez čega se ne može zamisliti život. Turističke agencije nude obilje atraktivnih odredišta po sve nižim cenama. U zavisnosti od dubine džepa, na raspolaganju vam je čitava planeta i nebrojeno mnogo vrsta uživanja – od baškarenja na rajskim plažama egzotičnih ostrva, preko ispijanja čaja sa Tuarezima u Sahari, surfovanja na smrtonosno velikim talasima u Patagoniji, do spuštanja avionom na Južni i Severni pol. Štaviše, i svemir dolazi u obzir – agencija Space Adventures po ceni od 20 do 28 miliona dolara može vam obezbediti pogled na “Plavu panetu” i odozgo.
Ko ne putuje, ne živi?
Čini se da, temeljno obuzeti duhom turizma, svoje realne živote tokom cele godine više ne smatramo za prave, već samo tih par nedelja izmeštenih iz naše svakodnevice. Sreća i uspeh u životu kao da se mogu izmeriti pređenim kilometrima, brojem noćenja, lepotom plaža i jačinom plavetnila mora, količinom zvezdica pored imena hotela. Ali, izgleda da što više težimo ludom i nezaboravnom provodu, to nam je svakodnevica zupravo manje luda i nezaboravna.Zato tako rado i odlazimo negde drugde, gde ćemo makar na kratko postati neko drugi – turista. Stege svakodnevice i materijalna ograničenja, sve to postaje manje vidljivo i manje važno na odmoru. Sve što nas pritiska kada smo “tamo u stvarnosti” sada je daleko – i računi, i posao, i pokvarena veš mašina, i problemi deteta u školi.
Saša Gajić, politikolog i saradnik instituta za evropske studije smatra da je upravo tako: “Pravi život postao je jedino desetodnevni/dvonedeljni turistički aranžman, a sve ostalo samo je periferna, drugorazredna pojava koja služi ostvarivanju celogodišnjeg sna kome je sve drugo podređeno – letovanju. Ko ne letuje, stvara se utisak, gotovo kao da i ne živi, ili barem, da nije skroz normalan. Čuveno pitanje: “Kuda ideš na letovanje ove godine?” i sažaljivi pogled ukoliko date negativan odgovor, gotovo kao posmatranje trajno obolelog od neke teške bolesti, samo pokazuje sveprisutnost uticaja duha turizma.” zapaža on, dodajući da je turizam jedina zaista ostvarena utopija modernog doba.
Bežanje u „stvarnost“
Gde mi to zapravo idemo i šta tražimo prelistavajući pamflete i ponude agencija iznova svakog proleća? Da li je potraga za savršenim letovanjem zapravo (iluzorna) potraga za “izgubljenim rajem”, mestom savršene sreće i blaženstva, gde u jednom paket aranžmanu dobijamo i udobnost i avanturu i zadovoljstvo? Jesu li naši životi, poput stihova Mike Antića, prožeti snom o rajskom mestu na kome svi problemi nestaju a uživanja oporavljaju i telo i dušu? “Turizam jeste svojevrsni oblik eskapizma, bekstva od sopstvene stvarnosti i pokušaj pronalaženja surogata autentičnog života i osećanja koji manjka tokom cele godine.” objašnjava Saša Gajić. “Turizam milionima ljudi koji tokom cele godine rade “u znoju lica svoga” pruža iskustvo privremenog pseudorajskog života uživanja i dokolice kojim će kompenzovati nezadovoljstva koja su se tokom cele godine nataložila. Turistička čulno-ideološka kompenzacija je, dakle, privremeno uspešan način za prividno rešavanje problema radnika i građanina, priliku za pražnjenje od nedaća i otuđenja života u korporativnom svetu” zaključuje Gajić.
Da li more volimo zato što smo na njemu sve ono što zapravo nismo – dokoni i sloventni, opušteni i zadovoljani? Saša Gajić smatra da je upravo to glavna privlačna moć ideje letovanja: “Na moru, čovek je konačno u mogućnosti da ima prostora i vremena da se pozabavi sobom i svojim bližnjim. Da udahne svež vazduh, oseti mirise i ukuse, da barem na kratko ubedi sebe da je čulno prisutan u svetu i stvaran. Da je biće koje još uvek može nešto da oseća. Omladina na moru kroz “letnje šeme” traži ljubav, roditelji konačno dobijaju priliku da budu sa svojom decom, porodice napokon pokušavaju da se ubede da su prave porodice, a prijatelji da među njima zaista postoji prijateljstvo. Restoranska hrana privremeno zamenjuje instant kuhinju zaposlene žene ili menzu u firmi, a šetnje kroz čemprese ili borove šumice užurbano hitanje kroz posivele gradske kvartove i vožnju u gradskom saobraćaju. Kampovanje u prirodi postaje ostvareni surogat potisnute ljudske želje da sam napravi i podigne sopstveni krov nad glavom pošto turisti mahom žive u tipskim betonskim zgradama. Sunčanje, kupanje, egzotične večere i šetnje u prirodi postaju trodimenziona kolor dokolica, intenzivnija i neposrednija od pasivnog večernjeg buljenja u televizijske ekrane kojim se primiruje celogodišnje interpresonalno otuđenje.”
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PUTOVANJA
10 mesta u kojima možete provesti jesenje vikende sa decom, a nalaze se na sat i po od Beograda
Koje god da je godišnje doba u pitanju, u Šumadiji postoji jedno pravilo – da ne treba žuriti, već sve lagano gustirati, osluškivati, istraživati, usporiti vreme i uživati. U svojoj...
Ne znaju ova naša deca kako se letovalo nekad…
Opreme se dve tri porodice, natrpaju sve u stojadina, i polako kroz gudure i klisure, sve do mora. Bosna, Hrvatska, Srbija, Slovenija, ne znaš gde je lepša priroda… Pa se...
Nenad je obišao sela i gradove i pronašao 50 najlepših mesta za odmor u Šumadiji
Putujući po Šumadiji, gde se i nalazi redakcija sajta Priče sa dušom, Nenad Blagojević, osnivač i...
Dečja auto-sedišta presudna za bezbednu vožnju
Da bi ispunilo svoju svrhu neophodno je da se auto-sedište koristi ispravno, a to znači da odgovara uzrastu deteta, da je dete u njemu čvrsto vezano i da je sedište...
Сигурно да има и тога о чему пише у тексту, али ја не путујем да бих побегла од себе и свог живота. Путовање организујем према својим стварним могућностима, колико успем, не одајем се непотребном луксузу, јер су ми и на мору једнако важне и драге ситнице као што су разговор са супругом, загрљај, поглед и пољубац, задовољство да спремим неки једноставан оброк или скувам кафу – као и у свакодневном животу, с тим што је то на мору употпуњено посебним ваздухом, шумом таласа, свежином, пливањем, одсуством журбе, што све погодује радости, љубави и понирању у себе и биће вољене особе. Наше дете је наша радост, ни случајно га не бисмо оставили на чување да се од њега одморимо. Носимо омиљене књиге. Носимо свој живот са собом и свој свет у себи и уживамо у једном посебном времену у току године које смо одабрали. Ако имамо могућности, идемо. Ако не, одемо негде ближе, да употпунимо и ушаренимо наше породичне успомене.
Stvarno snobovsko. Da li znate koliko je to ljudi islo na more ranije a koliko ide sada? Manje od cetvrtine. Da li stvarno mislite da ovakav tekst vrednuje da se nadje bilo gde? Sta je sa ostalim narodom koji nema za hranu,za harac koji mora da plati drzavi, za lekove i lecenja? Bitno da ste se setili snobova. I oni koji odu na more, ne beze od sebe. Beze jer vole da uzivaju i moze im se, a neki jednostavno daju sebi i porodici oduska. Ako ste zaboravili, u Srbiji se jedva zaradjuje. Moze svako da ima svoj razlog za uzivanje i svoj vid odmora. Jos cete i u gacama da im zavirujete da vidite da li su po propisima obrijali genitalije za letovanje.