U svakom slučaju, reč je o dugoročnom procesu, ali kada se tome posvetite, možete očekivati jedno pozitivno iskustvo koje će biti veoma korisno za vaše dete.
Uvek kada se sa svojim jednogodišnjim detetom nađem na igralištu, on samo gleda gde bi našao kamen da stavi u usta. Obožava da vuče mačke za rep, a često mu ni one ne ostaju dužne.
Ovakvi momenti sastavni su deo roditeljstva i pravi je izazov za svakog roditelja rešiti takve situacije, a ne biti grub i ne slomiti detetu duh. U ovom, vrlo delikatnom uzrastu, kada sve mogu da dohvate, a nisu svesni opasnosti, tradicionalna disciplina i metode poput tajm-auta ne daju efekat. Ali kako onda disciplinovati tako malo dete i koje su uopšte taktike discipline primerene kom uzrastu? Naravno da ne postoji univerzalna formula i naravno da je, to već i ptice na grani znaju, svako dete drugačije i drugačije reaguje na različite vaspitne metode.
U svakom slučaju, reč je o dugoročnom procesu, ali kada se tome posvetite, možete očekivati jedno pozitivno iskustvo koje će biti veoma korisno za vaše dete.
Rađanje discipline
Postavljanje granica, podsticanje dobrog i obeshrabeivanje neželjenog ponašanja mogu početi još dok je vaše dete beba, kažu eksperti. „Postoje stvar koje i male bebe mogu da nauče, kao što je da vas ne čupaju za kosu, recimo.” tvrdi Judith Myers-Walls, doktor nauka, profesor na katedri za dečji razvoj na Univerzitetu Purdue u Idijani.
S obzirom na to da male bebe imaju veoma slabo razumevanje govora, kratko pamćenje i vrlo teško mogu da održe pažnju, najbolje strategije koje možete da primeniti odnose se zapravo na kontrolu štete više nego na stvarno učenje lekcija. Skretanje pažnje (preusmeravanje sa potencijalno opasne aktivnosti na nešto drugo) i ignorisanje onda kada ne postoji opasnost su dve najbolje strategije. Ako, recimo, vašu četvoromesečnu bebu jako zabavlja da vas vuče za kosu, možete joj nežno skloniti ruku, poljubiti je i usmeriti na nešto drugo.
Što se tiče ignorisanja, nećete ignorisati nikakvu aktivnost koja za posledicu može imati bilo kakvu povredu, ali, ako vaše osmomesečno dete sedi u svojoj stolici za hranjenje i veselo baca ne pod borovnice iz svoje činije, imajte na umu da on to ne radi da bi vas iznervirao. On jednostavno uči kako da kontroliše ruke i počinje da shvata koncept uzroka i posledice. Koliko god da vas to ponašanje nervira, važno je da se ne uznemiravate i ne reagujete burno.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Prof. Bojanin: Današnja deca nisu navikla da nešto ne može. Sad je prilika da im se objasni!
Na Fejzbuk strani Centra za logopediju i ranu intervenciju Dr Nestorov objavljen je zanimljiv pogled na trenutnu situaciju iz ugla prof. dr Svetomira Bojanina. Evo šta on kaže: Današnja deca...
Ne mislim da deca moraju biti uključena u kućne poslove
Piše: Snežana Golić, pedagog, Razvojni centar "Faktor" Da li naši saveti prate 21.vek? Pitam se i pozivam na lično iskustvo protivurečeći velikim imenima pedagogije koja poručuju: Deca moraju biti...
Kako deci olakšati izolaciju tokom epidemije?
Trenutna epidemiološka situacija sa kojom se čitav svet suočava kod velikog broja ljudi izaziva osećaj straha, strepnje, povišene anksioznosti, bespomoćnosti. Samim tim što je došlo do obustave odlaska u vrtić,...
Psiholog iz Beograda roditeljima: 10 saveta dok traje vanredno stanje
Osmi je dan vanrednog stanja u Srbiji zbog svetske epidemije korona virusa. Deca već celu radnu sedmicu ne idu u vrtiće, ali posvećeni vaspitači trude se da preko vajber i...
Nema komentara.