Mnoge reči u našem jeziku nastale su spajanjem različitih pojmova, preuzimane su iz drugih jezika ili su deo originalnog jezika koji se sačuvao vekovima. Postoje one reči koje su veoma interesantne, zvuče čudno, teško bi se mogle prevesti na strane jezike – a našoj kulturi znače puno.
Jedna od takvih reči je i reč nadžak-baba. Da li znate kako je nastala?
Kako piše Instagram stranica „poreklo_reci“, a prenosi N1, nadžak je oruđe i starinsko hladno oružje (na dugačkoj dršci), vrsta buzdovana koji s jedne strane ima sekiricu, a s druge malj, čekić.
Nadžakom se nekad tuklo u bitkama, ali se njima grubotesalo, cepalo, a za nuždu i kopalo:
„Sabljama joj sanduk satesaše, nadžacima raku iskopaše“ – stihovi su iz narodne pesme „Ženidba Milića barjaktara“.
Spajanjem reči nadžak (oružje) i baba (u pogrdnom značenju) nastao je izraz nadžak-baba da bi se njime označila žena naopake naravi, oštrokonđa koja svojim zlim jezikom seče i udara kao nadžakom.
Izraz nadžak-baba, a nekad i samo nadžak kasnije je proširen na džandrljivu, svadljivu osobu uopšte:
„Što se oženi onakim nadžakom, kumim te bogom?“
„Kakav je on nadžak, sačuvaj bože.“
View this post on Instagram
Izvor: N1/Poreklo reči
