Kako odrastaju deca koja ne pate od alergija, virusa i infecija?

Osim što je bilo zabavno, nauka je potvrdila i da je igra u pesku i blatu i te kako dobra!

Foto: Pixabay

Mnogi od nas sa radošću se sećaju detinjstva u kojem smo vrhunac kreativnosti dostizali u igri sa blatom i peskom!

Deci je bilo zabavno, a roditeljima jasno – gde, zaboga, ima deteta koje se ne prlja? Puštali su nas da se do mile volje valjamo po pesku, travi, blatu, uveče se okupamo i priča je gotova. Ne grdnje, nema ljutnje zbog fleka, svi smo imali stvari za igru i stvari za kad negde idemo.

Osim što je bilo zabavno, nauka je potvrdila i da je igra u pesku i blatu i te kako dobra!

Mnoga deca su danas otuđena od prirode

Normalno je da roditelji brinu za higijenu i bezbednost deteta, pa mnogi danas preferiraju da se deca igraju u kući umesto napolju. Kao rezultat dobijamo decu koja kasnije i nemaju želju za igrom na otvorenom prostoru, već radije biraju tehnologiju.

“Naša deca i deca naše decu na generacija najotuđenija od prirode u istoriji”, istakao je svoju brigu Ričard Luv, autor istraživanja koji je analizirao 3.000 porodica sa decom.

Malo prljavštine nikad nikom nije škodilo

Pedijatar dr Marija Hulija Karvaljo slaže se sa Luvom i insistira da deca moraju da budu u dodiru sa mikroorganizmima koji se nalaze u zemlji i travi, kako bi se njihov imuni sistem pravilno razvio. Čišćenje za detetom nakon igre u blatu možda je naporno, ali morate da se potrudite da pronađete sredinu, jer ove nehigijenske igre su vašem detetu neophodne.

Kada se imunitet na ovaj način ojača, u budućnosti će dete biti otpornije na bolesti i alergije. Osim toga, Luv kaže da igre u prirodi podstiču kreativnost, minimalizuju stres i depresiju i omogućavaju bolji kognitivni razvoj.

Isto važi i za životinje

Studija objavljena u stručnom časopisu za alergiju i kliničku imunologiju, utvrdila je da deca koja žive i odrastaju sa životinjama poput pasa i mačaka od najranijeg doba, ređe razvijaju alergije, jer ova deca žive među endotoksinima, tipu bakterija koji se nalazi u prašini i okolini, a koje pomažu da se ojača imuni sistem.

Prosto – tako imunitet funkcioniše

Imuni sistem je ono što čoveka štiti od spoljašnjih “napadača”, poput mikroba i bakterija koji su pretnja za zdravlje. To se uspešno izvršava detektovanjem supstanci koje mogu da podstaknu bolest i infekciju, a zatim sledi borba protiv njih.

Ali, da bi borba bila uspešna, imuni sistem mora da bude naviknut na mikroorganizme iz spoljašnje sredine. Dok deca rastu, postaju sve otpornija na određene mikrobe, jer su im već bila izložena i imunitet već “poznaje neprijatelja” i “taktiku” kako ga treba napasti.

Posledice čuvanja dece daleko od prirode

Bez kontakta sa mikroorganizmima, imuni sistem postaje podložniji supstancama koje inače nisu patološke, poput polena ili životinjske dlake, nakon čega deca razvijaju alergije. ričard Luv ističe da čuvanje dece na distanci od prirode ograničava ii ravoj njihove kreativnosti. Deca koja nisu u interakciji sa prirodnim okruženjem imaju manjak fizičkih stimulansa i nemaju direktnih iskustava na kojima bi mogli dalje da razvijaju maštu.

On dodaje i da je boravak u prirodi fenomenalna prevencija gojaznosti, jer su deca napolju fizički aktivna, dok uzrok epidemije gojazne dece leži baš u provođenju previše vremena iza zatvorenih vrata.

Da li vi puštate svoju decu da se igraju sa blatom i peskom? Podelite sa nama svoje mišljenje u anketi ispod!

Izvor: Stil

Podeli tekst: