Negativne emocije, iako su sastavni deo prirodnog ljudskog emocionalnog iskustva, u intimnim odnosima mogu biti veoma štetne. Sama pojava negativnih emocija nije neprirodna, ali načini na koje se par sa njima nosi mogu doprineti da postanu njihovi stalni saputnici. Najčešće je tako kada je u pitanju nerazrešena ljutnja. Kada je već postala sastavni deo emocionalnog reagovanja jednog od partnera, ljutnja dovodi do osećaja iscrpljenosti, do strepnje da se komunikacija započinje jer je prisutan fenomen slušanja iz zasede, konstantnih napada bez davanja prilike partneru da izrazi svoje mišljeje ili osećanja. Konstantna frustracija ostavlja traga kroz rizik da i drugi parter reaguje na agresivan način ili pronalaženje novih rešenja kako se partneru može pomoći da se promeni.
Šta se krije iza ljutnje?
Osobe koje su često ljute imaju doživljaj sveta kao mesta koje nije fer, nije sigurno i koje je nepravedno prema njima. Posmatrano na ovaj način, sebe zapravo doživljavaju kao žrtve nepravde. Usmeravajući se na greške drugih, od kojih je svaki pokušaj komunikacije doživljen kao napad, ostaju osiromašeni za sopstvenu sliku. Ne posmatrajući sopstveni odraz, sopstvenu odgovornost, razvijaju specifičan ponašajni obrazac kojim se štite od ranjivosti – drugi su krivi za sve loše, uključujući i to kako se oni osećaju. Ljutnja može biti i nekoristan vid zaštite od tuge ili straha. Na mesto ranjivosti smešta se lažno samopouzdanje koje se iznova hrani novom ljutnjom. Izvori nove ljutnje nalaze se u proceni situacije ili tuđeg ponašanja kroz negativnu prizmu. Svako ko nije dovoljno podržavajuć i saglasan sa njima, biva okarakterisan kao neadekvatan, loš, zlonameran.
Kako izbaciti nezdravu ljutnju iz partnerstva?
Empatija, stavljanje u poziciju druge osobe kako bi se razumela i tuđa osećanja, prekida opisani ciklus ljutnje. Omogućava izlazak iz uloge žrtve i preuzimanje odgovornost za sopstvena osećanja. Prisustvo empatije od strane osobe koja je izložena uticaju ljutnje drugog partnera, uz jasnoću i granice, uz jasne zahteve partneru šta se očekuje, može biti veoma lekovito za odnos. Kada se zahtevi postavljaju, naglašava se duboko uverenje da se u partnerstvu može bolje i da govor ljutnje nije nikome od koristi. Traženje za sebe, ujedno je postavljanje jasnih granica prihvatljivog ponašanja. Emocionalni ton i samopouzdanje dok se govori o ovome od presudnog su značaja. Osoba koja čitav svet doživljava kao neprijateljsko mesto, zapravo nije drugima neprijatelj, već samoj sebi. Ukoliko ne može da vidi kroz ljutnju, potreban joj je neko ko će videti više od ljutnje u toj osobi.
Pokušaji da se ljutnja smiri mogu dovesti i do njenog pojačavanja kroz defanzivno ponašanje. Tada je važno zadržati smirenost i doslednost, pustiti emociju da prođe. Ophođenje sa uvažavanjem, poštovanjem prema drugome, samopoštovanjem i samopouzdanjem otvorenošću, iskrenošću, pružiće drugačiji vid komunikacije. Traženjem za sebe podstiče se preuzimanje odgovornosti i kod drugoga.
Iza ljutnje može stajati uverenje da osoba nije shvaćena, nije aktivno saslušana, da nema razumevanja i uvažavanja osećanja. Kako bi ovo uverenje izbeglo potvrdu u realnosti, važno je aktivno slušati, uvažiti emocije, reflektovati (ponoviti šta je izgovoreno i proveriti da li je poruka dobro shvaćena) ono što partner govori, bez osuđivanja i doživljaja da je reč o još jednoj temi za raspravu.
Ljutnja može skrivati druga osećanja, poput tuge ili straha. Pitanje “Kako još vidim ovu osobu osim što je ljuta i u odbrambenom ponašanju?” podstiče empatiju i umanjuje šanse da sagovornik takođe iskusi ljutnju.
Neke teme su parovima dugi niz godina predmet rasprava. Tada je reč o nerešivim temama, koje ne moraju biti izvor konflikta. Imati na umu koje teme pokreću ljutnju, daje izbor da se odrede one koje su značajne i rešive i one koje nisu od značaja. Ujedno, sagledavanjem sopstvenog ponašanja, eliminišu se i drugi okidači ljutnje. Rešavanje problema svakako nije moguće kada je ljutnja u punom naletu, te je najbolje pustiti da se osećanja smire i naknadno izneti značajne teme.
Niko ne može menjati drugu osobu, ali može uticati na to da sama poželi promenu. Pružanjem pozitivnog primera, stvaranjem sigurne baze u partnerstvu, negovanjem sigurnosti u sebe i izbegavanjem da točak ljutnje povuče oba partnera, ljutnja se postavlja kao manje značajna od svega što čini partnerstvo.
Mr Anđelka Jelčić
specijalni pedagog i porodični savetnik
Izvor: Vaš psiholog
