Kako razlikovati normalan strah od anksioznih poremećaja kod dece?

Strah se ubraja u osnovna ljudska osećanja i sprečava nas da se izlažemo opasnostima koje nam mogu ugroziti život. Zbog toga strah sam po sebi nije negativna pojava, već odbrambeni mehanizam. Kao takav, strah je sastavni deo dečijeg razvoja pa dete, kad se plaši nečega, traži utehu i zaštitu od bliskih osoba. Roditelji su najveći uzori detetu u pogledu reagovanja na strah i mogu pomoći detetu da se sa njim izbori na pravi način, ili strah dodatno uvećati ukoliko se postave loše i pridaju mu preveliku pažnju, piše prof dr Franc Reš, načelnik Psihijatrijske klinike za decu i omladinu u Hajdelbergu, u “Velikoj knjizi o roditeljstvu”.

Strahovi po razvojnim fazama:

• 0-6 meseci  – nadražaji poput jakih zvuka ili zraka svetlosti izazivaju strah kod bebe
• 6-9 meseci – strah od nepoznatog
• 9-24 meseca – strahovi od razdvajanja i povreda
• 2 godine – strah od imaginarnih bića
• 3 godine – strah od životinja, strah od ostavljenosti
• 4 godine – strah od mraka
• školski uzrast – strahovi od školskih izazova, bolesti, prirodnih nepogoda, neprijatnih društvenih situacija
• pubertet – egzistencijalni strahovi i strahovi vezani za seksualnost

Međutim, nije svaki strah dobar. Normalan dečji strah u nekim slučajevima može prerasti u patološki. Kako napraviti razliku između dve vrste straha?

Onda kada strah izgubi svoju osnovnu funkciju i preraste u anksiozni poremećaj, može štetiti dečjem razvoju. Osnovne odlike takvog poremećaja su frustracije i otežano rešavanje razvojnih zadataka. Takva stanja straha traju predugo i preterane su jačine pa onemogućavaju dete da se prilagodi određenoj situaciji. Često je teško utvrditi uzrok takvim strahovima. Kriterijumi po kojima se prepoznaju intenzivni strahovi su sledeći:

• Nerealni su
• traju najmanje četiri nedelje (patološki traju najmanje šest meseci)
• dovode do jasnih poremećaja
• štete razvoju deteta

U nastavku: Vrste anksioznih poremećaja

Vladeta Jerotić o emocionalnom razvoju: Zbog čega neka deca postaju neurotični ljudi?

Dečja anksioznost i strahovi: Kako prepoznati problem i pomoći detetu

Mladi pate od anksioznosti, ali se boje da traže pomoć

16 pouka Vladete Jerotića o deci i roditeljstvu

Zašto bi roditelji trebalo da deci pokazuju svoja prava osećanja?

Neki roditelji stalno nastoje da pred decom kriju svoja negativna osećanja, a pojačavaju pozitivna. Novo istraživanje je pokazalo da roditelji koji stalno glume da su srećni, čineći to za dobrobit svog deteta,...

Zoran Milivojević: Sindrom uspešnog oca

Autor: Zoran Milivojević Retki su oni roditelji koji nisu ponosni na uspehe svoje dece. To je još snažnije izraženo kada ona odrastu i kada su, kao odrasli sinovi i kćeri, uspešni...

Psi­ho­lo­zi upo­zo­ra­va­ju da je škol­skoj de­ci pa­žnja u po­sled­njoj de­ce­ni­ji opa­la za – po­lo­vi­nu

Pr­vo su de­te na­u­či­li da na ma­mi­nom mo­bil­nom te­le­fo­nu pro­na­đe vi­deo-igri­cu, a on­da je pro­go­vo­ri­lo pr­ve re­či. Ume­sto pli­ša­nog me­de, za pr­vi ro­đen­dan naj­ve­ro­vat­ni­je se ob­ra­do­va­lo ne­koj „pa­met­noj igrač­ki”, a...

Faktor iznenađenja: Kako prevazići tremu pri odgovaranju na času?

Dragi čitaoci, započeli smo novu rubriku “Faktor iznenađenja” u saradnji sa Razvojnim centrom za decu i odrasle “Faktor”, koji okuplja vrsne stručnjake koje se bave razvojem dece – psihologe, pedagoge, defektologe, pedagoge, psihoterapeute,...