Nije svaki strah dobar. Normalan dečji strah u nekim slučajevima može prerasti u patološki. Kako napraviti razliku između dve vrste straha?
Strah se ubraja u osnovna ljudska osećanja i sprečava nas da se izlažemo opasnostima koje nam mogu ugroziti život. Zbog toga strah sam po sebi nije negativna pojava, već odbrambeni mehanizam. Kao takav, strah je sastavni deo dečijeg razvoja pa dete, kad se plaši nečega, traži utehu i zaštitu od bliskih osoba. Roditelji su najveći uzori detetu u pogledu reagovanja na strah i mogu pomoći detetu da se sa njim izbori na pravi način, ili strah dodatno uvećati ukoliko se postave loše i pridaju mu preveliku pažnju, piše prof dr Franc Reš, načelnik Psihijatrijske klinike za decu i omladinu u Hajdelbergu, u “Velikoj knjizi o roditeljstvu”.
Strahovi po razvojnim fazama:
- 0-6 meseci – nadražaji poput jakih zvuka ili zraka svetlosti izazivaju strah kod bebe
- 6-9 meseci – strah od nepoznatog
- 9-24 meseca – strahovi od razdvajanja i povreda
- 2 godine – strah od imaginarnih bića
- 3 godine – strah od životinja, strah od ostavljenosti
- 4 godine – strah od mraka
- školski uzrast – strahovi od školskih izazova, bolesti, prirodnih nepogoda, neprijatnih društvenih situacija
- pubertet – egzistencijalni strahovi i strahovi vezani za seksualnost
Međutim, nije svaki strah dobar. Normalan dečji strah u nekim slučajevima može prerasti u patološki. Kako napraviti razliku između dve vrste straha?
Onda kada strah izgubi svoju osnovnu funkciju i preraste u anksiozni poremećaj, može štetiti dečjem razvoju. Osnovne odlike takvog poremećaja su frustracije i otežano rešavanje razvojnih zadataka. Takva stanja straha traju predugo i preterane su jačine pa onemogućavaju dete da se prilagodi određenoj situaciji. Često je teško utvrditi uzrok takvim strahovima. Kriterijumi po kojima se prepoznaju intenzivni strahovi su sledeći:
- Nerealni su
- traju najmanje četiri nedelje (patološki traju najmanje šest meseci)
- dovode do jasnih poremećaja
- štete razvoju deteta
U nastavku: Vrste anksioznih poremećaja
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Psiholog Nevena Lovrinčević: Batalite IQ deteta već ga pošaljite napolje da se igra
Roditeljstvo je misija. Put prepun dilema, nesigurnosti, prepreka, uspona i padova, a sve s jednim ciljem – da odgajite dobre,...
Zašto roditelji koji svu pažnju usmeravaju na decu, podižu anksiozne i depresivne jedinke
Premalo pažnje nikako nije dobro. Previše pažnje ponekad može biti još gore. Poznajem ne mali broj roditelja koji izgovaraju rečenice tipa: „Živim za svoju decu. Moja deca su mi jedino...
Zbog toga što se bojimo rođene dece porašće u samožive, nestrpljive i bezobrazne odrasle osobe
Britanska dadilja i autorka knjige “Budi smiren roditelj”, Ema Džener, iza sebe ima 20 godina profesionalnog isustva, koja je stekla radom na dva kontinenta. Ema ozbiljno strahuje zbog načina na...
Zoran Milivojević za „Politiku”: Dete je otac roditelja
Pomalo zbunjujući naslov je zapravo parafraza poznate rečenice Sigmunda Frojda: Dete je otac čoveka. Pomalo zbunjujući naslov je zapravo parafraza poznate rečenice Sigmunda Frojda: Dete je otac čoveka. U toj...
Nema komentara.