Kako razlikovati normalan strah od anksioznih poremećaja kod dece?

Strah se ubraja u osnovna ljudska osećanja i sprečava nas da se izlažemo opasnostima koje nam mogu ugroziti život. Zbog toga strah sam po sebi nije negativna pojava, već odbrambeni mehanizam. Kao takav, strah je sastavni deo dečijeg razvoja pa dete, kad se plaši nečega, traži utehu i zaštitu od bliskih osoba. Roditelji su najveći uzori detetu u pogledu reagovanja na strah i mogu pomoći detetu da se sa njim izbori na pravi način, ili strah dodatno uvećati ukoliko se postave loše i pridaju mu preveliku pažnju, piše prof dr Franc Reš, načelnik Psihijatrijske klinike za decu i omladinu u Hajdelbergu, u “Velikoj knjizi o roditeljstvu”.

Strahovi po razvojnim fazama:

• 0-6 meseci  – nadražaji poput jakih zvuka ili zraka svetlosti izazivaju strah kod bebe
• 6-9 meseci – strah od nepoznatog
• 9-24 meseca – strahovi od razdvajanja i povreda
• 2 godine – strah od imaginarnih bića
• 3 godine – strah od životinja, strah od ostavljenosti
• 4 godine – strah od mraka
• školski uzrast – strahovi od školskih izazova, bolesti, prirodnih nepogoda, neprijatnih društvenih situacija
• pubertet – egzistencijalni strahovi i strahovi vezani za seksualnost

Međutim, nije svaki strah dobar. Normalan dečji strah u nekim slučajevima može prerasti u patološki. Kako napraviti razliku između dve vrste straha?

Onda kada strah izgubi svoju osnovnu funkciju i preraste u anksiozni poremećaj, može štetiti dečjem razvoju. Osnovne odlike takvog poremećaja su frustracije i otežano rešavanje razvojnih zadataka. Takva stanja straha traju predugo i preterane su jačine pa onemogućavaju dete da se prilagodi određenoj situaciji. Često je teško utvrditi uzrok takvim strahovima. Kriterijumi po kojima se prepoznaju intenzivni strahovi su sledeći:

• Nerealni su
• traju najmanje četiri nedelje (patološki traju najmanje šest meseci)
• dovode do jasnih poremećaja
• štete razvoju deteta

U nastavku: Vrste anksioznih poremećaja

Trening za roditelje anksiozne dece “Šešir od straha”

Da se deca ne bi gubila i šta ako se izgube

Apotekar koja deci prepisuje sprej protiv čudovišta

Zašto je toliko opasno što nam se deca ne igraju dovoljno?

Deca instinktivno izvode neke pokrete, a roditelji ih u tome sprečavaju

- Ne vrti se u krug, biće ti muka! Siđi sa drveta, pašćeš! Izađi iz tog peska, vidi kako si prljav, navući ćeš neku bolest - česte su roditeljske zapovesti,...

Mit o talentu: Zašto je važno stalno raditi na sebi

Metju Sajid, dvostruki olimpijac, iskoristio je svoju životnu priču da bi u knjizi Mit o talentu: Moć vežbe (Psihopolis institut) razotkrio kako su uspeli oni najveći među nama i zašto...

Snežana Golić: Tradicionalno i moderno roditeljstvo

O meni Kažu da ako radiš ono što voliš , nikada nisi na poslu. Tako je sa  pedagogijom i sa mnom. To nije lak posao, ali je prava i iskrena...

Psi­ho­lo­zi: Škol­skoj de­ci pa­žnja u po­sled­njoj de­ce­ni­ji opa­la za – po­lo­vi­nu

Pr­vo su de­te na­u­či­li da na ma­mi­nom mo­bil­nom te­le­fo­nu pro­na­đe vi­deo-igri­cu, a on­da je pro­go­vo­ri­lo pr­ve re­či. Ume­sto pli­ša­nog me­de, za pr­vi ro­đen­dan naj­ve­ro­vat­ni­je se ob­ra­do­va­lo ne­koj „pa­met­noj igrač­ki”, a...