Kako razlikovati normalan strah od anksioznih poremećaja kod dece?

Emotivni poremećaji usled straha od razdvajanja

Dete pokazuje preterano jak strah i od najkraćeg razdvajanja od roditelja i drugih bliskih osoba. Dete sa ovakvim strahom razvija fantazije o nesrećnim događajima koji ga mogu razdvojiti od voljenih, izbegava da zaspi samo, da istražuje okruženje. Često pati od glavobolja, mučnine i bolova u stomaku.

Fobije

U pitanju su opsesivni strahovi vezani za određenu situaciju ili objekat. Obično se dete plaši određene prostorije, veće grupe ljudi, nekih životinja, mraka, nepoznatih ljudi. Fobije su praćene lupanjem srca, preznojavanjem, drhtanjem, bolovima u stomaku a dete počinje da izbegava mesta i situacije koje ga mogu izgložiti predmetu fobije. Dete koje se plaši nepoznatih ljudi izbegava odlazak u obdanište, goste, stidi se i brine o tome da se neće ponašati kako treba. Sa bliskim osobama komunicira normalno i nije povučeno.

Generalizovani anksiozni poremećaji

Dete je preterano zabrinuto za svoju životnu situaciju, bez razloga, i ne može da kontroliše svoje stanje. Plaši se kašnjenja, loših ocena, odbacivanja od strane prijatelja. Stalno žudi za priznanjem i pozitivnim komentarima o svom ponašanju. Ovakvi strahovi se najčešće razvijaju kada su porodične aktivnosti isplanirane do tančina. Anksiozno dete od straha se brani izbegavanjem nepoznatih situacija ili loših rezultata. Nervozno je, napeto i loše spava.

Kako bi se simptomi patološkog straha pravilno protumačili, roditelji koji kod svoje dece primete znake anksioznog poremećaja trebalo bi da se obrate lekaru, psihologu ili psihoterapeutu. Naravno, od najveće je važnosti da sami roditelji budu potpuno uključeni u terapeutski proces. Takođe, oni nikada ne smeju da dozvole da svojom reakcijom i ponašanjem dovedu do toga da se dete stidi što oseća strah!

Podeli tekst: