Puko mi film, kažem vam. Pala mi roletna ili šta već. Rešim da doteram cara do duvara, kakvi god da su i car i duvar! Nakon podnetog prigovora na reklamaciju, rešim da se dobro edukujem o mojim pravima. Okrenem tako i famozni Jugoinspekt, u kome navodno, o svom trošku mogu da odnesem reklamiranu robu na veštačenje, i oni mi kažu da to više ne rade za potrebe reklamacija. Ja zbunjena, do koliko juče su bili neprikosnoveni za te stvari, na žalost sve u korist prodavaca. Kopam tako po čika- Guglovoj arhivi i iskopam institut CIS – koji je “akreditovana renomirana, savremena, laboratorija za ispitivanje i kontrolisanje tekstila, kože, krzna, obuće, gume i plastičnih masa.” Objasne mi lepo da sve može ako platim, ali ima jedna začkoljica – sve i da njihovo veštačenje bude u moju korist, onaj tamo (prodavac), može da kaže da ne uvažava njihovo mišljenje!!! Pa ti vidi. Kaže on meni: „Jedino gospođo ako ste mislili na sud.“ Ma, kakav sud, mislim se u sebi, neću ni veštačenje da platim, sve i da me opet odbiju, nego eto, hoću sve da znam. Kad sam se unela u slučaj, moram da se informišem. Pokušala sam da dobijem i udruženje za zaštitu potrošača, ali se ni na fiksni ni na mobilni telefon nisu javljali, u radno vreme… Mora da su otišli da štite nekog potrošača lično… I tako… dok sam predala prigovor, ja se lepo informisala.
Iako im je za prvu reklamaciju trebalo sedam dana da me odbiju, za ovaj drugi prigovor, pisani, na celoj strani, trebalo im je dva dana da mi odobre!! Jeste, dobro ste pročitali, reklamacija uvažena!
Malo je reći da sam bila srećna, i nije po sredi ni samo finansijska dobit, iako je i ona značajna. Bilo je to isterivanje pravde. Jer pravda uvek mora da se istera, ona je mučenica uvek u nekom budžaku zaglavljena, željno čeka hrabre i uporne.
Tako, ohrabrena i sasvim u materiji, dođem ja kući sa detinjim novim patikama, pa bacim oči na svoje cipele, kupljene pre 4 meseca. Dobro plaćene, kožne. One koje sam pazila i održavala. Kad ja tamo, a obe penžete na đonu samo što ne otpadnu. Ahaa! Uzmem lepo račun i cipele pod ruku pa pravac radnja. Prodavačica se izbečila, pobelela, samo što ne rokne u nesvest:
„Ali, gospođo, ovo je flekicaaa! To ljudi menjaju! Nećemo mi da vam menjamo flekice!“
Ja, ladna ko špricer: „Jok, nije flekica, nego pendžeta! I menjaću posle godinu dana, i dve i tri, ali ove cipele koštaju dobrano i neću posle 4 meseca ni pertlu da promenim. Ni pertlu, jel me čujete!“
„Ali, gospođooo, lepo se vidi da ste ih vi iznosiliiiii…to je od nošenjaaaa!“
„Jok, nisam ih nosila, stajale mi u kredencu pored bakinog porculana!“
Ona zinula. Sad nije bleda, sad je pocrvenela.
Ja: „Naravno da sam ih nosila, to su zaboga cipele! Nose se na nogama, u njima se hoda! Hoda! Nisam znala da je zabranjeno nositi cipele koje kupite!“
Konačno je shvatila. Da je zafrkavam, i da sam spremna da stojim tu do prekosutra… Da sam potrošačko čudovište. Neman koju su napravili svi oni koji su hteli da je prevare, i opljačkaju. Svi oni koji su joj za pošteno zarađeni novac prodavali krševe i lomove. I ona ih dobro plaćala pa reklamirala, čekala…
Eto, tražili ste – gledajte!
Posle nekoliko dana, zove aspida od prodavačice gde sam kupila cipele. „Gospođo, popravili su vam cipele. Možete doći po njih.“
Naravno da su mi popravili. I treba da mi poprave, smejem se ja i upisujem 2:0 za mene.
I tako niotkud, dođu mi Bećkovićevi stihovi: Ćeraćemo se još…
Mislila sam da sam jedina koja isteruje pravdu kod prodavaca. Posebno tehnicke robe- u poslednje 3 godine da smo kupili sigurno 15-20 aparata ( telefona fiksni pa mobilni, tableta, miksera, i cega sve jos) od cega se samo 2 nisu pokvarila u roku od 6 meseci :/ Nakon zamenjena 3 tableta (prvi radio 2 meseca, pa su ga zamenili za nov koji je radio 5 meseci, pa su mi dali opet nov koji uopste nije ni radio -izvadila iz kutije i nemoze da se ukljuci) ja sam resila da uzmem nazad svoj novac i ulozim ga u nesto drugo.
Svaka ti cast kraljice! Nisi jedina, ali si svakako uporna i divim ti se na tome. U pravu si svaku rec i ovo trziste je uzasno. I mi se ganjamo za raznorazne nove aparate koji riknjavaju. Juce na tv Samsung od 40 000 din koji je riknuo 2 dana posle isteka garancije, popravka 10 000 din… A danas je dosao i red na decije cipelice koje smo kupili pre 32 dana, kojima se poptuno odlepila cela unutrasnja postava i anatomski ulozak, a kostale su 5000 din. Cujem ako ides na sud platis vestacenje do 40 000 din..Uzalud vam trud sviraci. Pa svaka ti cast i na „vlagomeracu“ ..
Draga gospodjo, ta prodavacica koju nazivate aspidom Vam nista nije kriva….tekst Vam cak nije ni duhovit, ali je jasno da ste jedna dokona i frustrirana zena. Srdacan pozdrav!
Upravo tako!
Tako je! Fine i nedokone zenice lepo placaju, cute i ne zale se kada im se nov proizvod raspadne. Samo vi dokoni trazite cak i kvalitet za svoj novac!
REGLED:
Laboratorijskim ispitivanjem materijala postave na habanje, dobijene su zadovoljavajuće vrednosti u skladu sa
standardom SRPS EN ISO 12947:2008, tako da je do oštećenja došlo mehaničkim putem prilikom obuvanja/izuvanja
odnosno ergonomske nepodudarnosti.
Samim time ne možemo ustanoviti neki propust proizvođača, pa time ni osnov za reklamaciju po tom pitanju.
ZAKLJUČAK:
Zahtev za reklamaciju nije opravdan u smislu da je do nesaobraznosti došlo nekim propustom proizvođača.
A sta drugo moze da se čini da patikama