Vest o majci koja je u automobilu ostavila šestomesečnu bebu, proteklih dana izazvala je oprečne reakcije – od osude do opravdanja. Direktorka Prihvatilišta za urgentno zbrinjavanje zlostavljane dece Ivana Milosavljević kaže za RTS da zakon nalaže da deca predškolskog uzrasta moraju biti pod stalnim nadzorom odrasle osobe, ali da roditelji sami procenjuju da li mogu da ostave dete na pet minuta. Istakla je da je neophodno uskladiti osnovnoškolski uzrast dece sa radnim vremenom roditelja, kako bi se izbegle situacije da deca ostaju sama.
Milosavljevićeva je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakla da postoje kriterijumi kada je u pitanju zanemarivanje dece.
– Zanemarivanje podrazumeva propust roditelja da obezbede razvoj dece u segmentima kao što su zdravlje, obrazovanje, vaspitanje, emocionalni razvoj dece, podrazumeva propust roditelja da obezbede bezbednost i sigurnost deteta, kao i dobre uslove života – objasnila je Milosavljevićeva.
Ukazala jer da je centar za socijalni rad nadležna institucija koja procenjuje da li roditelji zanemaruju dete i ukoliko roditelji u dužem vremenskom periodu zanemaruju jednu ili više potreba dece onda se može govoriti o zanemarivanju.
Istakla je da zakon kaže da deca predškolskog uzrasta moraju biti pod stalnim nadzorom odrasle osobe.
– Naravno, to pod stalnim nadzorom ljudi različito tumače, da li je to 24 sata ili možemo pet minuta da odemo negde. Roditelji tada sami procenjuju da li su njihova deca bezbedna i da li je tih pet minuta u redu – kaže Milosavljevićeva.
– Ovde imamo slučaj da je beba spavala u kolima. Naravno, sigurno je majka procenjivala da li da probudi dete, da li da ga ne probudi, ako je pet minuta i napolju kiša i vetar šta je bezbednije i bolje za dete u tom trenutku – navodi Milosavljevićeva.
Na pitanje kako pomoći porodici da uskladi rad i roditeljstvo, budući da nemaju svi roditelji bake i deke, ne mogu svi da plate dadilju, a u vrtićima nema dovoljno mesta, Milosavljevićeva naglašava da je to veliki problem.
– To jeste veliki problem, ako vama zakon kaže da deca predškolskog uzrasta ne mogu biti sama, već moraju biti stalno pod nadzorom odrasle osobe, a deca do desete godine ne bi trebala da dugo vremena da budu sama u kući onda dolazimo do jedne apsurdne situacije da roditelji moraju da rade i da privređuju, a da nemaju pomoć i podršku drugih – objasnila je Milosavljevićeva.
Napomenula je da je problem što osnovne škole većinom rade u dve smene, dok se u većini zemalja Zapadne Evrope nastava odvija samo prepodne i deca su pokrivena školskim obavezama dok su roditelji na poslu.
– Mi imamo da nam deca osnovnoškolskog uzarsta dolaze iz škole u pola osam uveče, vraćaju se nekada sama, roditelji se na razne načine snalaze, često zovu decu i proveravaju – dodala je Milosavljevićeva.
Govoreći o tome šta bi država trebalo da uradi i kojim servisima podrške bi mogla da pomogne roditeljima, Milosavljevićeva kaže da je prvenstveno neophodno uskladiti osnovnoškolski uzrast dece sa radnim vremenom roditelja.
– To je ono vreme kada bi i deca i roditelji bili kod kuće zajedno, da deca mogu da idu prepodne u školu, da su pokrivena stalnim nadzorom odrasle osobe. Barem deca prva četiri razreda osnovne škole, to je dete do devete, desete godine – objašnjava Milosavljevićeva.
Kao problem je navela i dnevne boravke u školama, koji su u većini škola samo do drugog razreda osnovne škole.
Ukazala je da je u Americi donet pravilnik gde su se roditelji bunili da deca ispod 12 godina ne mogu da budu sama u kući, do 16 godina ne mogu noću ostati sama, a male bebe treba da su pod stalnim nadzorom.
– Onda se postavilo pitanje da li roditelji mogu da procenjuju da li su njihova deca sposobna i koliko su spremna da sama budu u porodici neko vreme. To znači da li dete zna da se ponaša u rizičnim situacijama, urgentnim situacijama, kome otvara vrata kada pozvoni, kako se ponaša kada je samo u kući – navodi Milosavljevićeva.
Protokol o zaštiti dece ulice
Kada je reč o deci koja žive na ulici, Milosavljevića kaže da je donet protokol o zaštiti dece ulice.
– Centri za socijalni rad procenjuju da li decu treba oduzeti roditeljima ili ne treba oduzeti. Date su jasne preporuke i centrima za socijalni rad i policiji kako da se ponašaju u tim situacijama kada se naiđe na decu koja prose na ulici i koja žive i rade na ulici. Naravno da to nije bezbedno okruženje za decu”, dodala je Milosavljevićeva.
– Donete su sve strategije, što je odlično, imamo protokole na svim nivoima i to je odlično. Sada nekako treba sve to implementirati u praksi, treba povezati ono što nam se dešava svakodnevno sa svim dokumentima koje imamo – objsanila je Milosavljevićeva.
Na pitanje da li je baš svaka porodica najbolje mesto za odrastanje deteta, Milosavljevićeva odgovara da nije ukoliko su život, zdravlje i bezbednost deteta ugroženi.
– To je posao centara za socijalni rad koji procenjuje razne aspekte porodičnog funkcionisanja – koliko je bezbedno za dete da bude u porodici, koliko je razvoj deteta ugrožen i koliko roditelji mogu da odgovore potrebama deteta. To podrazumeva da iako je dete u nekoj instituciji i na hraniteljstvu ili smešteno negde ne znači da porodica ne može da dobije podršku i pomoć i u jednom trenutku i da se vrati – zaključila je Milosavljevićeva.
Izvor: www.rts.rs
