Na tribini koja je održana u sali “Branko Čopić” na beogradskom Sajmu knjiga, govorilo se o tome kako podstaknuti učenike da čitaju
Deca sve manje čitaju, čak i kada je reč o obaveznoj lektiri. Da li bi uvođenje savremenih pisaca i obavezni program nešto promenilo na bolje?
Lektira ima važnu ulogu u obrazovanju učenika, a da bi se učinila prijemčivijom za đake, osim vrhunskih književnih dela koja se smatraju izuzetno važnim u istoriji književnosti, treba uvrstiti u njen sastav i dela savremenih pisaca koji pišu o temama bliskim deci 21. veka, zaključeno je danas na regionalnoj tribini “Lektira za školu 21. veka”.
Na tribini koja je održana u sali “Branko Čopić” na beogradskom Sajmu knjiga, govorilo se o tome kako podstaknuti učenike da čitaju, uče o vrednostima književnih dela, o razumevanju i analiziranju pročitanog i kako im približiti knjigu uvođenjem savremenih književnih dela, pored dela klasične književnosti, u opus obavezne literature u školi.
“Kao nastavnik se trudim da na što bolji način deci predstavim knjigu i da mi oni na kraju osmog razreda kažu da su dosta knjiga pročitali. U nastavnom programu predviđen je obavezni spisak literature koji se mora obraditi, ali da postoji i dopunski, odnosno slobodni spisak. Taj dopunski spisak je veoma značajna tačka, jer pruža priliku da učenici ili nastavnici predlože knjigu koja se može pročitati, a nije u obaveznoj lektiri”, objasnio je nastavnik u Osnovnoj školi “Lazar Savatić” Željko Tešić.
On je rekao da je deci preporučio knjigu Jasminke Petrović “Ovo je najstrašniji dan u mom životu” i da su je deca, a i roditelji sa oduševljenjem prihvatili.
“U hrvatskim osnovnim školama u lektiru su uvedeni i savremeni pisci, što je po mom mišljenju, jako dobro, jer deca vole da pisac dođe u školu, druži se sa njima, a oni su otvoreni da pitaju sve što ih zanima, dodajući da to podstiče čitanje kod dece. Međutim, u Hrvatskoj postoji drugi problem, a to je što savremeni pisci koji su izdali za male izdavačke kuće nisu zastupljeni u tolikoj meri kao oni koji su izdali za velike izdavače”, objasnila je izdavač i pisac za decu i mlade u Hrvatskoj Ana Đokić.
Tijana Tropin, istraživač-saradnik na Institutu za književnost i umetnost, je ocenila da je obavezna literatura “bezbednosna mreža za nastavnike” jer ne moraju da čitaju i da se bave savremenim piscima i nečim novim.
“Postoje tri stvari koje knjige treba da zadovoljavaju, a to su umetnička strana, pedagoška strana i zanimljivost, koja je često zanemarivana. Deci se ne daje sloboda, niti bilo šta što će ih privući da čitaju”, rekla je Tropin, postavljajući pitanje zašto se u lektiru ne ubaci neka knjiga koja će privući decu da čitaju i “namamiti ih” da sa možda “manje ozbiljne literature pređu na ozbiljne knjige poput ‘Zločina i kazne’ ili ‘Ane Karenjine'”.
“Potrebno je probuditi im žar za čitanjem”, zaključila je ona.
Izvor: MONDO/Tanjug
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KNJIGE
Dva nova strip albuma štumpfovskih avantura
ŠTRUMFOVI 9: TOTALNO DRUKČIJI OD DRUGIH/ MAŠINA ZA LEPO VREME Pjer, Pejo TOTALNO DRUKČIJI OD DRUGIH Lep je život u selu štrumpfova. Njegovi stanovnici ni u čemu ne oskudevaju. Pa ipak,...
Neverovatna priča o džinovskoj krušci
Neverovatna priča o džinovskoj krušci počinje u Suncogradu, divnom gradu kraj mora, u kojem su skoro svi stanovnici srećni i zadovoljni. Oni imaju samo dva problema – prvi je to...
Od čitanja se raste: Slađana Galuška – bibliotekar u školi „Sveti Sava“ u Beogradu
Čuveni pisac Nil Gejmen rekao je: Najjednostavniji način da budemo uvereni da odgajamo pismenu decu jeste da ih naučimo da čitaju i da im pokažemo da je čitanje aktivnost koja...
„Neposlušno pile“ – nova poema Brane Cvetkovića
Među omiljenim knjigama najmlađih čitalaca Kreativnog centra svakako se nalaze dela Brane Cvetkovića – Priča o valjušku, Zunzarina palata, Vrlo retka pripovetka i Šumska bajka. Pravi čarobnjak smeha, neobično talentovan...
Nema komentara.