Na tribini koja je održana u sali “Branko Čopić” na beogradskom Sajmu knjiga, govorilo se o tome kako podstaknuti učenike da čitaju
Deca sve manje čitaju, čak i kada je reč o obaveznoj lektiri. Da li bi uvođenje savremenih pisaca i obavezni program nešto promenilo na bolje?
Lektira ima važnu ulogu u obrazovanju učenika, a da bi se učinila prijemčivijom za đake, osim vrhunskih književnih dela koja se smatraju izuzetno važnim u istoriji književnosti, treba uvrstiti u njen sastav i dela savremenih pisaca koji pišu o temama bliskim deci 21. veka, zaključeno je danas na regionalnoj tribini “Lektira za školu 21. veka”.
Na tribini koja je održana u sali “Branko Čopić” na beogradskom Sajmu knjiga, govorilo se o tome kako podstaknuti učenike da čitaju, uče o vrednostima književnih dela, o razumevanju i analiziranju pročitanog i kako im približiti knjigu uvođenjem savremenih književnih dela, pored dela klasične književnosti, u opus obavezne literature u školi.
“Kao nastavnik se trudim da na što bolji način deci predstavim knjigu i da mi oni na kraju osmog razreda kažu da su dosta knjiga pročitali. U nastavnom programu predviđen je obavezni spisak literature koji se mora obraditi, ali da postoji i dopunski, odnosno slobodni spisak. Taj dopunski spisak je veoma značajna tačka, jer pruža priliku da učenici ili nastavnici predlože knjigu koja se može pročitati, a nije u obaveznoj lektiri”, objasnio je nastavnik u Osnovnoj školi “Lazar Savatić” Željko Tešić.
On je rekao da je deci preporučio knjigu Jasminke Petrović “Ovo je najstrašniji dan u mom životu” i da su je deca, a i roditelji sa oduševljenjem prihvatili.
“U hrvatskim osnovnim školama u lektiru su uvedeni i savremeni pisci, što je po mom mišljenju, jako dobro, jer deca vole da pisac dođe u školu, druži se sa njima, a oni su otvoreni da pitaju sve što ih zanima, dodajući da to podstiče čitanje kod dece. Međutim, u Hrvatskoj postoji drugi problem, a to je što savremeni pisci koji su izdali za male izdavačke kuće nisu zastupljeni u tolikoj meri kao oni koji su izdali za velike izdavače”, objasnila je izdavač i pisac za decu i mlade u Hrvatskoj Ana Đokić.
Tijana Tropin, istraživač-saradnik na Institutu za književnost i umetnost, je ocenila da je obavezna literatura “bezbednosna mreža za nastavnike” jer ne moraju da čitaju i da se bave savremenim piscima i nečim novim.
“Postoje tri stvari koje knjige treba da zadovoljavaju, a to su umetnička strana, pedagoška strana i zanimljivost, koja je često zanemarivana. Deci se ne daje sloboda, niti bilo šta što će ih privući da čitaju”, rekla je Tropin, postavljajući pitanje zašto se u lektiru ne ubaci neka knjiga koja će privući decu da čitaju i “namamiti ih” da sa možda “manje ozbiljne literature pređu na ozbiljne knjige poput ‘Zločina i kazne’ ili ‘Ane Karenjine'”.
“Potrebno je probuditi im žar za čitanjem”, zaključila je ona.
Izvor: MONDO/Tanjug
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KNJIGE
Od sada i dečaci imaju svoju knjigu avantura
Raspust je u toku, a ako ti nedostaje ideja za savršenu letnju avanturu, „Moja knjiga avantura” u izdanju Pčelice je pravi izbor za hrabre i radoznale dečake. Glavni junak ove...
Misija poezije za decu je u tome da probudi čitaoca, da mu otvori oči i upali sva svetla u glavi
Čim u Dar-maru Sunce zađe, Uljezi na prstima napuštaju dom i darmaraju, damaraju, dugo putuju, lutaju, skakuću i trče, i glavna im je briga da stignu do knjiga, i u...
Uspomena na Dobricu Erića
Ove godine navršilo se 60 godina od objavljivanja prve knjige Dobrice Erića. Povodom tog značajnog jubileja izdavačka kuća Kreativni centar objavila je novo izdanje njegove knjige Naša gošća godina, uz...
Knjige koje će bebe prosto obožavati!
Pčeličina edicija BEBINA PRVA KNJIGA ponovo je dostupna, ali sada redizajnirana i još lepša! Edicija je osmišljena tako da jasnim ilustracijama i živopisnim bojama zainteresuje bebe i pomogne im u otkrivanju spoljašnjeg...
Nema komentara.