Manji broj književnih dela za obradu, povećana izbornost, kao i vraćanje domaće lektire, koja podrazumeva čitanje kod kuće uz vođenje beležaka, neke su od promena u programima srpskog jezika i književnosti.
Ono što je najveći problem je što izostaje javna debata o tome kakve knjige želimo da deca čitaju kao lektiru.
Istraživanja uglavnom pokazuju da skoro trećina tinejdžera ne pročita ni jednu knjigu sa spiska obavezne literature, ali 70 odsto njih čita knjige koje nisu na tom spisku. Da li bi se deca vratila knjizi kada bi lektira bila njihova i prilagođena njima?
Na tribini koja je održana u sali “Branko Čopić” na beogradskom Sajmu knjiga, govorilo se o tome kako podstaknuti učenike da čitaju
Iz arhive Detinjarija smo izabrali ovim povodom dvadeset tekstova na temu dečijih čitalačkih navika:
Izdavačka kuća “PČELICA” je uvek u akciji, sa željom da na što povoljniji način ponudi knjige svojim vernim čitaocima.
Problem koji se godinama ne rešava u Srbiji jeste nedostatak knjiga za školske biblioteke. Da li će deca imati potrebnu školsku lektiru, zavisi isključivo od gradskih budžeta, što je u suprotnosti sa preporukama Uneska.
Dan kada sam ostavila svog sina u kolima
Lako je tebi, ti ih imaš četvoro
Prehrambeni tehnolog: Koji sladoled nikako ne davati deci
Vladeta Jerotić: Obaveze koje se deci daju već sa tri godine su vrlo važne
Zloupotrebe, tajnost i prevelika ovlašćenja: Roditeljima oduzeto čak 5.668 dece za pet godina
