Bio jednom jedan sivi oblak. Stalno je kišio, pa su ga stanovnici šume neprekidno grdili, a beli oblaci su bežali od njega. Niko nije želeo da se druži s njim i zato je Kišni Oblak bio veoma usamljen i tužan. Tako je bilo sve do jednog dana kada su se stanovnici šume našli u velikoj nevolji…
U izdanju Kreativnog centra objavljena je knjiga Kišni oblak koja je pobedila na konkursu za originalnu slikovnicu organizovanom povodom trideset godina od osnivanja Kreativnog centra i namenjenom autorima mlađim od 30 godina.
Autorke knjige su Jovana Zivlak, studentkinja četvrte godine logopedije na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu, i Nevena Silaški, studentkinja četvrte godine grafičkog dizajna Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Cilj konkursa Kreativnog centra bio je da se skrene pažnja na mlade talentovane pisce i ilustratore i da im se na taj način pruži prilika da se oprobaju u stvaranju prvih knjiga s kojima se deca sreću, a koje imaju izuzetno važnu ulogu u odrastanju i razvoju. Na konkurs, koji je trajao od marta do septembra 2019, pristigla su 34 rada, tema konkursa bila je slobodna, a slikovnica je mogla da bude delo jednog autora ili tima autora.
Sa Jovanom i Nevenom razgovarali smo o tome kako je tekao rad na knjizi, šta im je bio najveći izazov, a u čemu su najviše uživale.
Kako ste saznale za konkurs Kreativnog centra i kako ste došle na ideju za knjigu?
Za konkurs smo saznale putem aplikacije Instagram, naišle smo na objavu na profilu Kreativnog centra, a nedugo zatim dobile smo detaljnije podatke na Katedri za grafički dizajn na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Na samom početku razmišljale smo o tome kakvu bismo poruku želele da pošaljemo ovom slikovnicom. Pokušale smo da sagledamo sve ideje iz uloga deteta. Tražile smo inspiraciju prisećajući se sopstvenog detinjstva i svega onoga kroz šta smo u tom uzrastu prolazile. Nakon što smo se dogovorile oko teme, osmislile smo junake, a njihove osobine, kao i situacije u kojima su se nalazili, smišljale smo spontano, kroz sam proces rada.
O čemu slikovnica govori?
Slikovnica govori o lepoti pravog prijateljstva, o dobroti jednog neshvaćenog Oblaka i o tome kako (ne)prihvatanje od vršnjaka može imati značajan uticaj na dete. Scene, junaci i odnosi među njima osmišljeni su tako da na simboličan način oslikaju detetovo okruženje. Htele smo da uđemo u svet dečjih emocija i da ih prikažemo na način na koji će ih upravo mali čitaoci najbolje razumeti. Kišni Oblak, nežan i osećajan, odslikava detetovu želju da bude prihvaćeno i voljeno, upravo ono čemu i svi mi težimo.
Ovo je vaša prva objavljena knjiga. Da li je bilo teško pretočiti ideju u priču koja će biti zanimljiva i razumljiva maloj deci?
Bilo je veoma izazovno i zanimljivo pretočiti ideju u tekst. Pored smišljanja likova i radnje, bilo je potrebno prilagoditi jezik deci. Često smo se vraćale na ono što je napisano kako bismo proverile da li je dovoljno razumljivo i da li odgovara uzrastu. Takođe, bilo je bitno učiniti deci priču bliskom i zanimljivom. Bilo je izazovno uskladiti potrebu da dešavanja i likovi ne budu jednolični, ali i da ih ne bude previše, pa da priča postane zbunjujuća.
S obzirom na to da je reč o formi gde su tekst i ilustracija podjednako važni, kako ste sarađivale?
Prvo smo sklopile celu priču u tezama kako bismo imale na šta da se oslonimo tokom pisanja teksta i ilustrovanja. Nakon toga smo odredile konačan izgled junaka slikovnice, što je olakšalo dalju razradu teksta. Pisale smo i ilustrovale u isto vreme kako bismo mogle da ispratimo jedna drugu, uz stalno uzajamno konsultovanje. Imale smo sličnu viziju o tome kako bi rad na kraju trebalo da izgleda, tako da je saradnja bila zabavna i laka.
Kako ste se osećale kada ste saznale da je vaša priča pobedila na konkursu?
Bile smo u neverici i u šoku! Nismo uopšte to očekivale, zapravo samu pomisao na pobedu ostavile smo sa strane jer smo svakako bile uzbuđene i presrećne zato što smo stvorile nešto zajedno. Naravno, posle prvobitnog šoka obuzela nas je radost, jer je veliki uspeh to što smo dobile priliku da objavimo svoju slikovnicu, pogotovo u saradnji s Kreativnim centrom.
Šta je bio najveći izazov, a u čemu ste najviše uživale?
Najveći izazov bio je prilagođavanje priče zadatom uzrastu. Bilo je teško staviti se u ulogu deteta, razmišljati i osećati se ponovo kao dete, a zatim otkriti šta je to što bi bilo dovoljno zanimljivo a u isto vreme i jedinstveno. Najdraži deo procesa rada bio nam je spajanje teksta i ilustracija, jer je to išlo glatko i bez problema, kao da smo zamišljale identične scene i gledale ih istim očima.
Koju ste poruku želele da prenesete deci ovom pričom?
Želele smo da poruka bude jednostavna i shvatljiva. Kišni Oblak se nikome nije dopadao jer nije bio beo i vedar. Niko nije hteo da ga razume i prihvati dok nisu uvideli njegovu iskrenu dobrotu. Taj trenutak u priči trebalo bi da podstakne decu na to da prihvate da postoje različitosti i da ne odbacuju one koji su drugačiji od njih. Htele smo da naglasimo važnost pravog prijateljstva.
Uz koje ste slikovnice vi odrastale?
Naše odrastanje ispratile su uglavnom slikovnice koje su rađene po popularnim bajkama, poput onih koje su pisala braća Grim, kao i srpske narodne bajke. Susretale smo se i sa slikovnicama koje su služile kao pomoć za učenje engleskog jezika.
Kakve su dosadašnje reakcije na slikovnicu?
Do sada smo dobile reakcije samo od prijatelja, porodice i poznanika i sve su veoma pozitivne. Bilo je mnogo oduševljenih komentara i mnogo komplimenata.
Izvor: Detinjarije.com
