Naučna istraživanja upozoravaju, da za bebe nije zdravo učenje govora, gledajući televiziju. Najvažnije je da pričate sa detetom dok vas gleda.
Znamo da od prvog dana bebe imaju mnogo koristi od toga da im pričamo, čitamo naglas, pa čak i pevamo da bi učile jezik. Ali moderno roditeljstvo takođe znači biti zauzetiji nego ikad, ostavljajući roditelje u dilemi, da li su televizor ili drugi ekrani bezbedna opcija za bebe, da slušaju i uče govor, dok obavljamo nešto drugo po kući. Evo šta kažu stručnjaci.
Pozadinska buka je štetna za učenje
Američka akademija za pedijatriju (AAP) preporučuje, da deca mlađa od 2 godine ne gledaju televiziju uopšte. Ali budimo realni, ponekad morate da uključite crtane filmove ili dečiji kanal sa pesmica, dok pokušavate da skuvate ručak, prostate veš ili smirite dete koje neutešno plače. Iako mnogi roditelji imaju neku ideju da gledanje televizije nije dobro, većina nije svesna negativnih efekata koje televizija može imati na malu decu, kada će da progovore, posebno kada se televizija čuje kao pozadinska buka.
Verovali ili ne, bebe će početi da izgovaraju samoglasnike već sa 2 meseca, a kada napune 4 meseca, neke će možda čak i stupiti u fazu brbljanja. Bebe su možda male veličine, ali njihov mozak je super moćan (i zauzet!) koji upija sve što čuje oko sebe, dok pokušavaju da proizvedu te prve zvukove. Dakle, sve reči, zvuke koji vaša beba čuje, ide ka toj banci znanja koja će joj na kraju pomoći da formira prve reči.
Međutim, nisu svi zvuci i reči, jednaki u pogledu kvaliteta. Pozadinski zvuci mogu biti više ometajući nego korisni, tako da uključivanje televizora da stalno radi, može biti štetnije za rastuće jezičke veštine vaše bebe. To je uglavnom zato što je jezik društveni fenomen i treba da potiče od ljudskih bića lično, a ne od televizije.
Pokazalo se da uključivanje televizije u pozadini smanjuje učenje jezika. Pošto bebe teško razlikuju zvukove, pozadinska buka TV-a je posebno štetna za razvoj jezika.
Previše vremena ispred ekrana može uticati na razvoj mozga kod dece
U prvoj longitudinalnoj studiji te vrste, istraživači su pratili i proučavali grupu dece u dobi od 2, 3, 5 i 6 godina. Istraživači su otkrili da kada su deca bila izložena televiziji kao pozadinskoj buci u dobi od 2 godine tokom obroka, oni su iskusili statistički značajan pad verbalnog koeficijenta inteligencije u vreme kada su bili u vrtiću.
APA je objavila studiju koja je pokazala da su američka deca svakodnevno izložena u proseku 232,2 minuta pozadinskoj TV buci. Možda i nije toliko iznenađujuće za roditelje koji ostaju kod kuće, studija je istakla da su deca koja su bila najviše izložena pozadinskim zvukovima TV-a bebe i mala deca, koji su takođe i najranjiviji na njegove negativne efekte.
Bebama je potreban razgovor uživo
Dakle, koja je razlika između razgovora na TV-u i ličnog razgovora sa bebom koja još ne može ni da priča? U stvari, prilična.
Kada se bebe i mala deca uključe u interakciju sa roditeljima u obliku pitanja i komentara, oni su u fokusiranom načinu razmišljanja, a njihov mozak naporno radi da nauče više o tome kako jezik i komunikacija funkcionišu. Komunikacija između dvoje ljudi zahteva obraćanje pažnje i hvatanje i neverbalnih znakova, kao što su govor tela, ton glasa, izrazi lica i još mnogo toga. Dok je slušanje medija pasivna aktivnost koja uopšte ne zahteva mnogo pažnje.
Na primer, kada svojoj bebi kažete: „Volim te!“ i pokažete na sebe za „ja“, a zatim pokažete na svoju bebu kada kažete „ti“, pomažete svojoj bebi da shvati da te reči imaju specifično značenje. Dok ako beba čuje reči „Volim te“ sa televizora, to joj neće mnogo značiti.
Istraživanja pokazuju da je razgovor lice u licu najefikasniji način da naučite bebu kako da priča, i da pozadinski zvuci (poput onih sa TV-a) ne čine ništa više od ometanja razmišljanja vašeg deteta, što potencijalno može dovesti do loših ishoda učenja kasnije. Na kraju krajeva, broj reči izgovorenih detetu direktno je proporcionalan veličini njegovog rečnika. Reči koje čuju na televiziji, video snimcima, radiju ili drugim razgovorima se ne računaju.
Načini za uključivanje više razgovora lice u lice
Dodavanje više razgovora, u dan vaše bebe ne mora da znači brisanje rasporeda i sedenje satima u razgovoru licem u lice. Osim toga, to bi bilo dosadno za oboje! Umesto toga, pokušajte da tokom dana nađete prilike koje vašoj bebi mogu dodati bogato jezičko iskustvo. Evo nekoliko ideja koje možete isprobati.
Čitajte naglas
Napravite rutinu čitanja za celu porodicu. Čitanje je fantastična aktivnost koju treba uključiti u rutine pre spavanja, za porodično povezivanje i za opuštanje. Naravno, možete čitati priče svojoj bebi, ali možete čitati i novine, recepte, uputstva ili bilo šta sa rečima. Sve vrste čitanja naglas mogu pomoći vašoj bebi da čuje više jezika i konteksta koji dolazi od vas.
Pevajte svojoj bebi
Pevanje može biti zabavan način da budete šašavi i razigrani sa svojom bebom, ali je i divan i umirujući način da uspavate bebu. Ali pevanje ima i neke tajne moći; prema Unicef-u, pevanje vašoj bebi može smanjiti njen otkucaj srca da bi je smirilo. Pevanje takođe aktivira sve oblasti mozga vašeg deteta i pomaže mu da upija jezičke veštine.
Ispričajte svoje obaveze
Jedan vešt način da u toku dana naučite više reči dete, je da ispričate šta radite. Ako perete mnogo veša, možete razgovarati o koracima pranja, sušenja i savijanja odeće. Možete čak istaći boje, teksture i komentare na omiljenu košulju ili posebno ćebe za bebe.
Razgovarajte sa drugima ispred deteta
Sledeći put kada budete razgovarali sa grupom drugih odraslih, držite bebu i pustite je da prisluškuje. Dete će čuti različite glasove, izraze i nove reči, a sve to može pomoći u izgradnji tih naprednih jezičkih veština.
Izvor: Yumama