Novo istraživanje otkrilo je vezu između kućnih hemikalija i defekata ploda.
Studija sprovedena na Koledžu za osteopatsku medicinu Edvard Via (VCOM) i Koledžu za veterinarsku medicinu Virdžinija Merilend otkrila je vezu između rasprostranjenih hemikalija u domaćinstvu i defekata ploda.
Amonijačke soli ili kvatovi, hemikalije koje se uobičajeno koriste za dezinfekciju i konzerviranje u kućnoj hemiji – deterdžentima, omekšivačima, šamponima i balzamima, čak i kapima za oči, kako je utvrđeno, izazivaju defekte nervne cevi kod miševa i pacova.
“Ove hemikalije redovno se koriste kod kuće, u javnim prostorima, na bazenima,” kaže Teri Hrubek, profesor anatomije sa VCOM-a i dodaje da im je većina ljudi svakodnevno izložena.
Hrubek je istraživao dejstvo dve uobičajene amonijačke soli, alkil dimetril benzil amojnijum hlorida i didecil dimetim amonijum hlorida (ADBAC i DDAC), cenjenih zbog svojih antimikrobnih i antistatičkih svojstava. Eksperiment na miševima pokazao je defekte nervne cevi jednake spini bifidi i anencefaliji kod ljudi.
“Do ovih urođenih defekata dolazilo je i kada bi hemikalijama bili izložene samo ženke ili samo mužjaci. To znači da se pri prenatalnoj preventivi mora brinuti i o očevima,” objašnjava Hrubek.
Do defekata je dolazilo ne samo kada su miševima bile davane doze ovih hemikalija, već i kada su boravili u prostoriji u kojoj su za čišćenje korišćene ove hemikalije. “Uočili smo da se urođeni defekti pojavljuju i dve generacije nakon što je izloženost prestala,” dodao je.
U prethodnoj studiji Hrubekova laboratorija otkrila je da ove hemikalije smanjuju plodnost kod miševa jer opada broj spermatozoida kod mužjaka a kod ženki utiču na ovulaciju.
Ovo istraživanje je ukazalo na mogućnost da su amonijačke soli jedan od uzročnika neplodosti. “Naše istraživanje na miševima i pacovima pokazalo je da ove hemikalije utiču na razvoj embriona a istraživanja na glodarima govore nam da postoji osnovana sumnja da su ove hemikalije otrovne i za ljude,” upozorava Krubek.
Amonijačke soli u upotrebi su od 50-ih i 60-ih godina, iz vremena pre studija o toksičnosti, kada je jedino hemijska industrija vršila neka proučavanja koja nikada nisu objavljena.
Hrubek napominje da je potrebno sprovesti epidemiološku studiju kako bi se utvrdilo da li ljudi koji su više izloženi ovim hemikalijama, poput zdravstvenih radnika ili osoblja u restoranima, imaju više teškoća sa zatrudnjivanjem ili veću učestalost defekata nervne cevi kod potomstva.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Direktorka “Batuta”: Roditelj ne može da odbije vakcinaciju, kazne i do 150.000 dinara
Navela je da je u 2021. svega 74,8 odsto dece do dve godine vakcinisano tom vakcinom, a drugom dozom 85,8 odsto. Jovanović je za "Politiku" rekla da je od kraja...
Male boginje mogu biti fatalne po dete – kako prepoznati prve simptome
Zbog potvrđenih prvih slučajeva malih boginja, Zavod za javno zdravlje Požarevac prijavio je epidemiju u Smederevu, a Institut Batut pooštrio mere nadzora. Stručnjaci upozoravaju da će broj zaraženih u Srbiji...
Potvrđena četiri slučaja malih boginja u Srbiji
Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut” objavio je danas da je u referentnoj laboratoriji za morbile Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” potvrđeno prisustvo morbila kod četiri...
U Novom Sadu rekordno nizak obuhvat MMR vakcinom: Stručnjaci zabrinuti, antivakseri na sudu
Obuhvat vakcinacije dece protiv morbila, zaušaka i rubeole (MMR vakcinom) prošle godine je u Novom Sadu dostigao poražavajuće, rekordno niski i nikada gori nivo za populaciju - samo 24 odsto....
Nema komentara.