Le­če­nje u ino­stran­stvu: Mišljenje lekara iznad roditeljskih emocija

Ljudi su često zbunjeni jer ne znaju da u slučaju bolesti deteta, kome ne može da se pomogne u zemlji, postoje fondovi kojima treba da se obrate za pomoć, pa organizuju humanitarne akcije prikupljanja novca

Autor: Danijela Davidov-Kesar

Slu­čaj je­da­na­e­sto­me­seč­nog de­ča­ka Čar­li­ja Gar­da, ko­ji bo­lu­je od ret­kog ge­net­skog po­re­me­ća­ja, me­se­ci­ma je jed­na od glav­nih te­ma u bri­tan­skim me­di­ji­ma. Ma­li­šan se le­či u bol­ni­ci „Grejt Or­mond strit” u Lon­do­nu, a nje­go­vi ro­di­te­lji Ko­ni i Kris tra­ži­li su odo­bre­nje da ga od­ve­du na eks­pe­ri­men­tal­no le­če­nje u SAD. Me­đu­tim, le­ka­ri bri­tan­ske bol­ni­ce su bi­li pro­tiv ta­kve od­lu­ke ar­gu­men­tu­ju­ći je ti­me da to ne­će po­mo­ći de­te­tu, da tret­man na ko­me ro­di­te­lji in­si­sti­ra­ju ni­je oprav­dan i da bi de­te pa­ti­lo. Slu­čaj je za­vr­šio i na su­du, jer u ovoj ze­mlji po­sto­ji pro­ce­du­ra da ako ro­di­te­lji ni­su sa­gla­sni sa od­lu­kom me­di­ci­na­ra on­da sud do­no­si od­lu­ku.

- Advertisement -

U ovom slu­ča­ju sud je pre­su­dio u ko­rist bol­ni­ce, do­nev­ši od­lu­ku o pa­li­ja­tiv­nom zbri­nja­va­nju de­ča­ka u bol­ni­ci gde le­ži.

Na­kon nji­ho­ve žal­be, Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va je kra­jem pro­šlog me­se­ca do­neo ko­nač­nu od­lu­ku o to­me da Čar­li­je­vi ro­di­te­lji ne mo­gu da ga od­ve­du u SAD.

Usle­dio je ve­li­ki pri­ti­sak na le­ka­re i bol­ni­cu, u ras­pra­vu su se uklju­či­li i pred­stav­ni­ci Va­ti­ka­na, kon­gre­sme­ni i pred­sed­nik SAD, ospo­ra­va­ju­ći od­lu­ku su­da i pru­ža­ju­ći po­dr­šku ro­di­te­lji­ma da de­te, ipak, tre­ba da ode na tret­man u Ame­ri­ku i da mu se da bi­lo ka­kva šan­sa u le­če­nju. Ro­di­te­lji ma­le­nog Čar­li­ja su sa nji­ho­vom po­dr­škom pro­te­kle ne­de­lje pre­da­li lon­don­skoj bol­ni­ci pe­ti­ci­ju sa vi­še od 350.000 pot­pi­sa sa zah­te­vom da se de­te ot­pu­sti iz bol­ni­ce ra­di od­la­ska u SAD na eks­pe­ri­men­tal­no le­če­nje. U me­đu­vre­me­nu su pri­ku­pi­li 1,4 mi­li­o­na fun­ti do­na­ci­je, što je do­volj­no za od­la­zak u SAD i za te­ra­pi­ju. No­vac im je do­ni­ra­lo vi­še od 83.000 lju­di iz ce­log sve­ta.

„To je naš sin i kao ro­di­te­lji mi­sli­mo da mo­ra­mo ima­ti pra­vo da mu da­mo pri­li­ku za ži­vot”, ob­ja­sni­la je me­di­ji­ma Čar­li­je­va maj­ka Ko­ni.

Ce­la pri­ča je u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji po­kre­nu­la jav­nu de­ba­tu o po­ve­re­nju u do­no­še­nje le­kar­skih od­lu­ka, ko­ji tre­ba da do­no­se od­lu­ke u in­te­re­su de­te­ta i bez upli­va emo­ci­ja ko­je „za­ma­glju­ju” od­lu­ku, ali i o to­me da li ro­di­te­lji­ma tre­ba re­al­no ob­ja­sni­ti da li po­sto­ji na­da za le­če­nje nji­ho­vog de­te­ta ili im tre­ba omo­gu­ći­ti hva­ta­nje za po­sled­nju „slam­ku” i od­la­zak na tret­ma­ne za ko­ji su ne­gde pro­či­ta­li da mo­gu da po­mog­nu? I u Sr­bi­ji su lju­di če­sto zbu­nje­ni jer se de­ša­va da ne zna­ju da u slu­ča­ju bo­le­sti de­te­ta ko­me ne mo­že u ze­mlji da se pru­ži po­moć po­sto­je dva bu­džet­ska fon­da ko­ji­ma tre­ba da se obra­te za po­moć, pa pu­tem in­ter­ne­ta tra­že mo­guć­no­sti za od­la­zak u ne­ku ino­stra­nu bol­ni­cu, ujed­no or­ga­ni­zu­ju­ći hu­ma­ni­tar­ne ak­ci­je pri­ku­plja­nja nov­ca.

Prof. dr Zo­ran Ra­do­ji­čić, di­rek­tor Uni­ver­zi­tet­ske deč­je kli­ni­ke u Tir­šo­voj i član Nad­zor­nog od­bo­ra Bu­džet­skog fon­da za le­če­nje u ino­stran­stvu, ob­ja­šnja­va da je pri­rod­na po­tre­ba i pra­vo sva­kog čo­ve­ka da za bli­sku oso­bu ko­ja je obo­le­la tra­ži sve mo­guć­no­sti za iz­le­če­nje. Ipak, le­ka­ri su ti ko­ji mo­ra­ju da da­ju mi­šlje­nje i ko­na­čan sud o le­če­nju sva­kog pa­ci­jen­ta, a to je upra­vo po­ka­zao i ovaj slu­čaj u En­gle­skoj.

spot_img
spot_img

Najnovije

Đacima u Srbiji ove školske godine 35 nenastavnih dana

Prvi neradni dani u ovoj školskoj godini bili su povodom državnog praznika Dan primirja u prvom Svetskom ratu

U kom uzrastu se inteligencija najviše razvija i kako da je podstičete kod dece ?

Inteligencija se razvija najviše u najranijim uzrastima, i raste sve do perioda adolescencije 16-18god, kada se njen dalji napredak usporava ili počinje da stagnira.

Individualni obrazovni plan (IOP): Šta je i šta znači za moje dete

Detalj koji često muči roditelje je “da li će to negde da piše” da njihovo dete radi po IOP-u...

Roditelji nekad i sad

Roditelji se do kraja života preispituju. Često imaju osećaj nesigurnosti. Dezorjentisani su mnoštvom saveta, kritikama, primerima neke bolje dece i nekih uspešnijih roditelja. Nekada misle da o svojoj deci ne znaju ništa, da sve rade pogrešno. 

Nemate vremena za druženje? Evo kako do veće socijalne povezanosti

Prema psihologu Robertu Waldingeru, zauzeti ljudi „često misle da će u nekoj neodređenoj budućnosti imati 'višak vremena', kada će moći da se povežu sa starim prijateljima“. Ali znamo da se to ne dešava često.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img