Da bi izbegli čekanja i sami se izlečili, pacijenti često posežu za antibioticima i uzimaju ih na svoju ruku.
Sezona gripa i prehlade je u punom jeku, čekaonice u domovima zdravlja su prepune dece i odraslih, a da bi izbegli čekanja i sami se izlečili, pacijenti često posežu za antibioticima i uzimaju ih na svoju ruku. Najčešće su to zalihe koje već imaju u kućoj apoteci preostale od poslednje terapije, što je velika greška.
Lekari i farmaceuti već godinama upozoravaju upravo na taj problem, jer on doprinosi povećavanju otpornosti antibiotika na bakterije, što je, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ozbiljna pretnja zdravlju.
– Antibiotici se uzimaju u tačno određeno vreme, u tačno prepisanoj dozi, tačno određeni broj dana i isključivo prema preporuci lekara. Nakon što on napiše recept, podižu se u apoteci što pre da biste terapiju započeli na vreme.
– Ako ste zaboravili da popijete antibiotik na vreme, popijte ga što pre, a ukoliko je vreme uzimanja sledeće doze blizu, nipošto ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili onu koju ste zaboravili.
– Antibiotik u obliku sirupa najčešće je valjan sedam dana i mora se čuvati u frižideru.
– Ako uzimate antibiotik na svoju ruku, on će vam u datom trenutku možda pomoći, međutim, može se dogoditi da bakterije postanu otporne na lek, pa on neće delovati kada dobijete ozbiljnu infekciju
– Terapije antibioticima, kao i drugim lekovima, mogu pratiti i neke nuspojave, a jedna od češćih je proliv, jer njihovo uzimanje može da poremeti ravnotežu mikroorganizama koji se nalaze u crevima. Zato je dobro uzimati probiotike, koji se preporučuju kao dobar način prevencije proliva usled uzimanja ovih lekova. Oni sadrže žive bakterije slične onima koje su uobičajeno prisutne u našem probavnom traktu, pa su iz tog razloga dobri za organizam.
– Probiotici se uzimaju bar tri sata pre ili posle antibiotika. Nalaze se u prehrambenim namirnicama poput jogurta, a dostupni su i u obliku tableta.
Pogrešno korišćenje
Procenjuje se da Srbija troši pet puta više antibiotika nego zemlje u Evropskoj uniji. Najčešća greška kod uzimanja antibiotika jeste prerani prekid terapije, odnosno kada oboleli koji ih pije sam proceni da se bolje oseća i misli da se izlečio. Prepisana terapija se uvek MORA iskoristiti do kraja! Isto tako, ne sme se desiti da ostatak antibiotika iz prethodne terapije počnete ponovno da pijete zato zato što mislite da imate slične simptome.
Ovo zauvek zapamtite
ANTIBIOTICI NE LEČE GRIP
Antibiotici leče isključivo bakterijske infekcije ili se koriste za njihovo sprečavanje. Ne leče ni prehladu ni grip!
Lekar je taj koji će preporučiti koji antibiotik ćete koristiti, kada, u kojoj dozi i koliko dugo. Uloga farmaceuta je da vas posavetuje kako se antibiotik koristi i upozori na moguće alergijske reakcije i na to s kojim lekovima i hranom može da se uzima.
Izvor: Kurir / E.K.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti
Šta su zapravo problemi gutanja? Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja,...
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Nema komentara.