Kašnjenje u razvoju govora kod dece je sve češći slučaj. Prošlogodišnji rezultati testiranja za polazak u školu pokazali su da skoro 80 odsto budućih prvaka ima problema sa govorom. Ponekad je teško prepoznati da li je kašnjenje u govoru deo normalnog razvojnog procesa, ili je to znak da je potrebna stručna pomoć.
Prvi simptomi kašnjenja u govoru mogu se pojaviti već u najranijem uzrastu, i dok je svako dete jedinstveno, postoje određeni pokazatelji na koje roditelji treba da obrate pažnju.
O ovome smo razgovarali sa logopedom Divnom Vukašinović
Na koji način roditelji mogu prepoznati prve znake kašnjenja u govoru kod svog deteta? Koji su to ključni pokazatelji na koje treba obratiti pažnju u ranim fazama razvoja?
„Kao logopedu sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom, ističem da su mi roditelji najbolji i najvažniji saradnici u rešavanju problema. Naravno da ne isključujem svoje kolege stučnjake različitih profila. Sa vaspitačima, učiteljima, pedijatrima, psiholozima, defektolozima, neurolozima, psihijatrima, otorinoralingolozima – smo jedan veliki TIM koji koji uruženim snagama iz svakog deteta može da izvuče ono najbolje.
Roditelji su moja desna ruka u rešavanju svih problema i nedoumica sa kojima se susreću, jer oni najviše vremena provode sa decom i najbolje ih poznaju. Oni su najvažniji posmatrači razvoja deteta.
Postoje ključni pokazatelji na koje bi trebalo obratiti pažnju, dok pratimo razvoj govora i jezika, jer rano otkrivanje potencijalnih problema može napraviti ogromnu razliku u budućem napretku deteta.“
Koji su najznačajniji pokazatelji koji mogu da ukažu na kašnjenje govorno jezičkog razvoja?
Između 3 i 6 meseca
Između trećeg i šestog meseca, bebe počinju da proizvode zvuke npr.“mm“, „bbb“, „ma-ma“, „ba-ba“ ili „gu-gu“. Ukoliko roditelji primete da dete ne proizvodi ove i slične zvuke, to može biti prvi signal da nešto nije u redu.
Ostali važni signali su odsustvo reakcije na jake zvuke kao i odsustvo imitacije zvukova.
Odsustvo prve reči
Do prvog rođendana, deca počinju da izgovaraju jednostavne reči poput „mama“, „tata“, „ne“ ili „daj“. Ako dete ne izgovara nijednu reč, vreme je za konsultaciju sa stručnjakom. Uzećemo u obzir i princip individualnosti svakog deteta, te da neka deca kasnije progovaraju. Roditelji treba da obrate pažnju da li se deca odazivaju na poziv imenom, da li imaju kontakt pogledom i da li mogu da izvrše jednostavnije naloge npr „Daj mi medu“.
Period između 18 i 24 meseca:
Do druge godine dete bi trebalo da koristi oko 50 reči i da ih kombinuje u jednostavne rečenice poput „Daj vodu“. Ako je vokabular značajno ograničen ili ako dete nije počelo da povezuje dve reči u kraći rečenicu najbolje je obratiti se stručnjaku. Naravno na ovom uzrastu deca ne smeju da budu izlozena ekanima -tablet, telefon, laptop. Dokazano je da izloženost ekranima negativno utiče na govorno jezički razvoj deteta, može ga značajno usporiti.
Period između 24 i 36 meseca:
Do trećeg rođendana govor deteta bi trebalo da bude dovoljno razumljiv i ljudima izvan porodice. Rečnik deteta koje ima 3 godine bi trebalo da ima oko 1200 reči, a deca bi trebala da spajaju tri reči u jednu rečenicu. Može se očekivati da deca počinju da koriste veznik i.
U trećoj godini je normalno da deca ne izgovaraju sve glasove. Glasovi koje deca koriste su A, E, I, O, U,B, P, T, D, K, G, V, J, M, N, F, H a počinju da koriste S, Z, C.
Svako dete ima svoj ritam razvoja, ali postoje situacije kada je bolje ne čekati. Ako dete pokazuje jedan ili više navedenih znakova, savetuje se konsultacija sa pedijatrom, logopedom ili psihologom.
Saveti za roditelje:
Posmatrajte reakcije: Obratite pažnju na to kako dete reaguje na zvuke, reči i komunikaciju uopšte.
Proverite da li dete izvršava jednostavne naloge (tražite da Vam nešto pokaže ili donese).
Razgovarajte sa svojim detetom: Bez obzira na uzrast, razgovarajte s detetom koristeći raznovrsne reči i fraze. Kortistite kraće i jednostavne rečenice. Čitanje knjiga, pevanje pesmica i zajedničko igranje podstiču razvoj govora. Kada čitate knjige sa decom, uključite dete u razgovor o radnji knjige, postavljajte česta pitanja a najviše birajte knjige sa lepim ilustracijama i opisujte ih.
„Nemojte ignorisati Vašu intuiciju jer Vi najbolje poznajete Vaše dete. Ako osećate da nešto nije u redu, potražite stručnu pomoć“ – zaključuje Divna Vukašinović.
Izvor: Detinjarije.com
