U današnje vreme činjenica je da je lopta zapostavljeno, a svakako moćno oružje za razvoj.
Kretanje i igra kao važan faktor razvoja, njeno veličanstvo lopta – igračka za svakog i igračka za sve!
Sva deca imaju loptu, ali se njom ne igraju koliko treba. A to je velika greška. U eri moderne tehnologije nepravedno je zapostavljena, iako je i te kako moćno oružje za razvoj dece.
Dete prirodno uči kroz igru i pokret. Igranje jeste u ljudskoj prirodi, osnovna je potreba i elementaran način izražavanja. Deci je potrebno da se kreću da bi se zdravo razvijala i da bi se dobro osećala. Kretanje je temelj za razvoj mozga, navodi dr R. Rajović.
Postizanje dobrog uspeha na planu motorike neizostavno se pozitivno reflektuje i na ostala polja funkcionisanja deteta. Fizička aktivnost za čoveka, a naročito za dete u razvoju je neophodna. NTC sistem učenja to i uvažava. Program rada NTC radionica između ostalog ističe veliku važnost fizičke aktivnosti u prirodi kao i u svakodnevnim interakcijama dete – odrasli u samom procesu učenja.
Sve više je dece sa kombinovanim teškoćama (hiperaktivnost, disleksija, disgrafija, lošija fina i gruba motorika, držanje olovke, držanje tela, sedenje, slabija koncentracija, pažnja i pamćenje…) jedan od mnogobrojnih razloga je svakako i ograničavanje motoričkih igara.
Stručnjaci, a i roditelji stalno tragaju za novim sredstvima i novim tehnološkim otkrićima, a decenijama unazad je svima bilo jasno da sredstvo tj. igračka već postoji, svima na dohvat ruke tako jednostavna i magična, njeno veličanstvo LOPTA.
Da, sve bi moglo da bude tako jednostavno ali u ovom trenutku sama reč LOPTA rađa gomilu mogućih problema kod današnjih roditelja a i stručnjaka. Slede raznorazna pitanja: Kakva je to lopta potrebna? Koje veličine? Koje težine? Koje boje i sl.? Odgovor je lak, detetu je potrebna LOPTA. Dragi roditelji, pustite dete da samo odabere loptu, ponudite mu dve ili tri, ali neka izbor bude njegov. Neverovatno je, ali dete samo odabere baš onu igračku, u ovom slučaju loptu, koja mu zaista i jeste potrebna.
Iskustvo nam govori da teže lopte biraju deca koja imaju problem u proprioceptivnoj integraciji. Propriocepcija, koju često zovu šestim čulom sposobnost je kontrolisanja mišića i ravnoteže, pomoću koje se osoba opire gravitaciji. Gravitacijski uticaj jedan je od najvećih stimulatora nervne strukture jer se odvija konstantno, za razliku od ostalih podražaja. Gravitacija je toliko jak podražaj da živi svet bez nje ne bi postojao. Naučnici su poslali žive organizme u svemir da bi testirali kako nedostatak gravitacije utiče na mozak, uvideli su brzu i značajnu degeneraciju moždanih ćelija. Gravitaciji se opiremo koristeći svoje velike mišiće i zglobove, što je jako važna sposobnost našeg tela. Možemo zaključiti da mirovanje, preterano korišćenje pametnih telefona ili sedenje ispred televizora umanjuju uticaj gravitacije kao važnog podražaja koji u velikoj meri utiče na razvoj mozga. Sve je više dece kojoj nedostaje unutrašnja karta vlastitog tela, tzv. shema tela, koja se kod dece tipičnog razvoja formira tokom prvih godina života. Mnoga deca ne mogu prepoznati delove svog tela u ogledalu, iako znaju da imaju nos, kada ih pitamo da ga pokažu često se dešava da pokažu neki drugi deo tela na glavi, na primer uvo. Takva deca su nespretna i često udaraju o predmete koji im se nađu na putu. Kad stoje i zatvore oči njišu se i teturaju. Takav utisak udaljenosti od svog tela ima jak uticaj i na socijalizaciju i emocionalni razvoj deteta. Deci je potrebno da bolje osećaju svoje telo i njegove granice, pa sa njima treba vežbati doživljaj sheme tela kao što su sledeće vežbe: Stavi loptu na glavu! Podigni loptu levom rukom! Stavi loptu iza leđa i sl. Deca dok slede gore pomenute naloge ujedno i ovladavaju prostornom i vremenskom dimenzijom.
Dete koje nije ovladalo finom motorikom uglavnom će i odabrati baš najmanju loptu i pokušavati uspešno da manipuliše njome, to je dobro, jer dete tada uvežbava određenu veštinu vođeno unutrašnjom motivacijom, a to je važan faktor u učenju. Neka deca će birati reljefne, bodljikave lopte. Takvoj deci je potrebno da naprave dobar balans u taktilnoj senzorici. Dakle prepustimo izbor lopte detetu.
U današnje vreme činjenica je da je lopta zapostavljeno, a svakako moćno oružje za razvoj. Dete od pet godina je sposobno da hvata loptu sa dve ispružene ruke tj. šakama. U Srbiji samo 50% dece tog uzrasta može da uhvati deset puta bačenu loptu sa ispruženim rukama. U koliko dete nije stimulisano na vreme neke veštine se neće razviti u punom obimu. Stimulativno okruženje direktno se odražava na razvoj mozga, pre svega kore velikog mozga, doprinoseći optimalnom razvoju veština i sposobnosti deteta.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Istraživači tvrde: Dečji mozak razvijaju putovanja, a ne igračke
Ako pripadate onoj grupi roditelja koja se trudi da zaustavi gomilanje igračaka u svom domu, imamo dobre vesti za vas. Stručnjaci savjetuju da putovanja i nova iskustva bolje utiču na...
Nezdravi odnosi: Kad majka previše vezuje dete za sebe
– Svako ko nekad potraži pomoć psihologa ima problem u odnosu sa nekim od roditelja. Najčešće je to majka. Odnos deteta i majke veoma je bitan u prve tri godine....
Da, vaš osmogodišnjak treba da ume da opere veš
Stručnjak za dečji razvoj dr Debora Golboa smatra da bi dete trebalo da počne da vam pomaže već u uzrastu od 18 meseci. Redovno obavljanje kućnih poslova je najbolji način...
Zoran Milivojević: Problemi “voljene dece” su nov izazov za psihoterapeute
Nove generacije su odrasle i neki od njih su počeli da dolaze na psihoterapiju zbog različitih problema. Kako veliki broj pripadnika određene generacije ima neke svoje zajedničke osobine, psihoterapeuti su...
Nema komentara.