„Žena mog bivšeg muža je divna osoba i fala Bogu da postoji. U prilog tome kolika je carica, šalje mom sinu i meni teglu domaćeg džema, jaja i teglu meda.“
Ovaj status koji sam objavila je izazvao duhovite komentare mojih prijatelja i kolega i imao je mnogo lajkova. Moja kolegnica Ana je rekla da „ona to ne bi jela“, urednik me je nekoliko dana kasnije, kada me je zaboleo stomak pitao da li sam jela „onaj džem“, a Jelena je dodala „ja ovo stvarno ne mogu. Volim te, ali ne mogu. Jbg. Ograničenja.“
Mrzim opšta mesta. Sve lepe žene nisu glupe i ne treba da crknu, svi muškarci nisu svinje, svekrve rospije, nisam htela plave stvari kada sam rodila sina, i ja nikada ne nosim roze. Tako ni ženu bivšeg muža nikada nisam doživljavala kao neprijatelja. Ona je od početka (iako je početak bio sasvim blizu mog razvoda) bila osoba koja svojim ponašanjem zaslužuje veliko „bravo“. A analizirala sam, nije da nisam.
Kada je S. prvi put išao na put s vrtićem, ona je sa njegovim tatom došla da ga isprati. Tada je još bila u nemilosti našeg četvorogodišnjaka. Sećam se da je prišla da ga zagrli ili pomazi po glavi pre nego što je ušao u bus, a on je hitro izmakao glavu. Otac ga je opomenuo zbog toga. Gledala sam je. Nasmešila mu se i rekla: „Nema veze, drugi put ćemo to.“ Imala je jako mnogo strpljenja. Danas je njegova omiljena osoba i njihov odnos je jako komplikovano prepričati jer se razumeju očima.
Hoću nešto da kažem svim ženama, majkama koje po difoltu blate, mrze, opanjkavaju, kunu, psuju nove supruge i devojke svojih bivših. Ili ste mnogo jadne, ili emotivno niste raščistile svoju priču, pa na neki bizaran način i dalje volite te svoje bivše. Get over it! Tim novim ženama nije lako.
Prvo treba da prihvate vaše dete i zavole ga, a nisu ga rodile. Onda treba da prežive njegovo mučenje jer će ih jako dugo podsvesno upoređivati sa vama. To često ume da liči na torturu koju Mizeri priređuje svom omiljenom piscu Polu Šeldonu. Onda, su, ako se to prevaziđe, večito šunka u sendviču između vas, vašeg bivšeg i deteta. Ako ne istrule, na konju su. Osim ako ih vi ne hejtujete sve do zagrobnog života.
Dakle, dovoljno je da su dobre prema vašoj deci i da vas poštuju onoliko koliko je to normalno, poželjno, i ah, toliko lakše. Onda vam život postane mnogo lepši. Meni je lepo što je žena mog bivšeg muža odstupnica mog sina, njegova osoba od poverenja i što u njoj ima saveznika kada smo mu otac i ja nesnosni i kada nema gde da se skloni. Lepo mi je što je toliko voli i što ona voli njega. Divno je što mu o meni nikada nije rekla ružnu reč i što je stekla njegovo poštovanje doživotno. Zar nije privilegija da u životu sasvim slučajno dobiješ takvu osobu?
Ona i ja nismo drugarice i nikada to nećemo biti, ali razmenimo poneku poruku i kada sam zabrinuta ili ljuta zbog neke od teških faza u njegovom odrastanju, ona uvek kaže: „On je super. Videćeš, sve će to biti u redu.“ Meni momentalno bude lakše.
Zato te tegle meda i džema nisu zatrovane, a opaskama mojih ljudi mogu od srca da se smejem. Ovo joj nikada nisam rekla, pa eto, nadam se da čita i da se smeje i sama (obećala si da ćeš mi ove godine poslati teglu džema od jagoda, nisam zaboravila, jedva čekam).
Izvor: Noizz.rs
Koji zloban i glup komentar, žena koja ne radi , radi sve kućne poslove kao i ona zaposlena, ali nema ni plaćen odmor, ni bolovanje, ni poklone za 8.mart, rođendan, ni platu, a neće imati mi penziju, ako se ne zaposli. Čujem da mnoge komentarišu , i“ idem na posao da se malo odmorim od dece i poslova“, tako da je vrlo sebično i nefer ovako gledati na “ nezaposlene „, žene. Sve su se one verovatno školovali i htele obrade, ali je sticaj okolnosti takav da nije lako doći do posle.