‘Što me nisi terala i što mi nisi rekla su fraze za skidanje odgovornosti sa sebe za sve ovo što sada radite’.
To ne želim da čujem. Terala sam vas koliko niko nikad nije terao svoju decu. Mene niko nije, ali drugačija su vremena bila.
Ono na šta posebno želim da vam skrenem pažnju je to da smo mi roditelji isto ljudska bića. Umorni smo, gladni, tužni, bolesni, isto kao i vi. Volimo da jedemo slatko, da imamo svoje društvo i da ponekad izađemo iz kuće. Spavanje do podne nam je premija. Pun bojler vode na raspolaganju je zaista prava retkost za mene. Molim vas da me pustite da ručam kada dođem kući pre nego što svi u glas zatražite od mene novac za nešto što vam treba. Ako vam kažem da sam umorna, utišajte se. Meni treba samo pola sata da ležeči napunim baterije.
Bez obzira na sve, vi ste moji i ja vas volim. Koliko majka može da voli svoje dete, za to ne postoje reči i mera. Volim svaki vaš crtež, vaše jutarnje promukle glasiće. Sveske sa ušima su mi najdraže štivo pred spavanje. I ona slova koja pišete čudno, i svi one mirise detinjstva koji me zapahnu iz vaših rančeva i jakni. Zahvalna sam što ste zdravi i pravi. Polako se pripremajte za život. Nije ovo Švedska. Teško je. Probudite se.
Voli vas mama.
Izvor: Mondo
