Majčinstvo u 20/30/40-im: Anja Bojanović

Anja Bojanović po profesiji je inžinjer informacijonih nauka. Kao mama devojčice Petre, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

O meni

Zdravo, ja sam Anja, Petrina mama. Srećna mama i supruga. Ali nisam samo to. Ja sam i Anja, diplomirani inženjer informacionih nauka. Radim kao automatski tester i držim obuke iz te oblasti. Veliki sam karijerista, volim da radim i rad me jako ispunjava. Volim da učim, da napredujem, da osvajam nove tehnologije, da radim sa ljudima. Dok je moja karijera rasla, shvatila sam da je vreme i da budem i mama. I tako je došla Petra. Doduše, očekivali smo je dosta kasnije ali joj se izgleda žurilo da nas upozna. Moj smotuljak je imao jedva preko 2 kilograma a sada vec sklapa rečenice. Pored toga što sam posvećena detetu a i poslu, volim da se bavim kreativnim aktivnostima. Ispunjava me da pravim Petri igračke od kartona, čaša, flaša, slamčica, pasulja, ma čega god se dokopam. Volim da pravim dekoracije za stan i dečije rodjendane. Trčim svoj triatlon (dete, posao i hobi) i neizmerno uživam u tome.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Moja profesija zahteva od mene da budem veoma analitična i da studiozno pristupam problemu, pa me je takav “mindset” pratio i u procesu nastanka uloge mame. U vremenu kada imamo mnogo školica roditeljstva, kao veliki štreber, posecivala sam tri školice, pisala beleške sa predavanja, svako veče čitala i studiozno pristupala ulozi mame. Znala sam da želim sama sa suprugom da odgajam dete. Znala sam da možemo sami i mislim da smo se odlično i snašli u ulozi roditelja. Odlučila sam da samo slušam svoje dete, jer mi niko ne može bolje reći svoje potrebe od samog deteta. Petra je prevremeno rođena i imala sam strah u početku, dok nije krenula da dobija na kilaži. Baš zato što je prevremeno rođena imala sam pojačanu želju da dojim, pa su mi u pomoć pritekle patronažna sestra Dušica i laktacijska savetnica Dragana, koje su mi neizmerno pomogle i uspela sam da uspostavim laktaciju. Od tada mi majčinstvo postaje pravo uživanje. Nijedna mama nije “pokvarila” svoje dete pa sam znala da neću ni ja i stoga uopšte nisam imala strah. Suprug je pazio mene, ja Petru i funkcionisali smo kao jedno.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

Trudnoća u 30-im je bila pravo vreme za mene jer sam bila poslovno ostvarena, imala sam isprofilisane vizije kako želim svoj život da vodim, naučila sam mnogo o zdravoj ishrani, proputovala kroz mnoge zemlje i osećala sam da je vreme da preuzmem novu ulogu. Mama sam postala u 33. godini života, sa dovoljno godina iza sebe da znam da prepoznam kakva mama želim da budem i koje vrednosti želim da “usadim” detetu. Želela sam da budem najbolja verzija mame mom detetu, da joj budem uzor, da joj pružim zdravo detinjstvo i zdrave navike. A opet, imala sam dovoljno energije i volje i živaca za neprospavane noći i višesatno ljuljanje. Za mene su tridesete godine bile idealne. Svakako, ne vidim mane majčinstva ni u jednoj deceniji. Dobra mama je dobra mama bez obzira na godine. Jedino bih rekla da je pravo vreme onda kada ste spremni da beba postane vaš prioritet u životu. Tada je pravo vreme a ne kada kalendar kaže.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Verovatno bi ih pamtila mnogo visše ali da, čuveni “pregnancy brain” mi ne dozvoljava da baš najbolje pamtim. Jednom sam bila u šetnji sa Petrom dok je još bila beba, i žena u parkiću me je pitala je li to moja ćerka. To je prvi put da mi je neko postavio pitanje sa oslovljavanjem “ćerka”, obično pitaju da li je to moja beba. Ja naravno, na pola koncentracije, kazem nije – jer Bože – ja imam bebu a ne ćerku! To možda i ne bi bilo strašno da u tom momentu nisam počela da dojim Petru, gde je žena pomislila da dojim ko zna čije dete.

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Najčešći savet koji dajem je da ne slušate savete, ma koliko ovo paradoksalno zvučalo. Ali hajde ipak bar neki odgovor da dam. Mislim da je pravo vreme kada je žena spremna da prilagodi svoje prioritete. Smatram da su bebi potrebni mama i tata da budu tu uz nju što je više moguće na početku. Ako ste spremni da svoje večeri provedete ljuljajući bebu i pevajući uspavanke umesto u nekom provodu, onda je pravo vreme. A to može biti i sa 20 i sa 40 godina. Takođe, kada shvatite da je beba novi ravnopravni član porodice sa svim potrebama kao i vas velikih i da su svačije potrebe ravnopravne i bitne.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Roditeljstvo mi je donelo “ružičaste naočare”. Nakon što sam postala mama sitnice me čine srećnom, uživam više u svakom danu, u svakom mirisu, u svakoj igri, vreme posmatram kroz drugačiju prizmu, dišem punim plućima. Srećnija sam. Naučilo me je da ne trošim niti sebe niti vreme na nebitne stvari. Naučilo me da uživam u sitnicama.
U odnosu roditelj-dete mislim da je bitno da roditelj osluškuje svoje dete, jer će ono najbolje da kaže šta mu je potrebno. Ja lično nisam za metode “cry it out”, “ne nosi dete, navići ce se na ruke” i slično. Dete kroz plač iskazuje potrebe i roditelj ne bi trebalo da ih ignoriše. Deca su prepuna emocija koje bujaju i ne treba ih gušiti. Dete mora da stekne takvo poverenje u roditelje, da su uvek tu za njega. Bitno je i da roditelji budu dosledni u svojim stavovima i jedinstveni u njima ispred deteta. I ključno – pričajte sa detetom što je više moguće.

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

Potekla sam iz porodice koja je gajila kulturu zdrave ishrane i osetila sam svakakve benefite iste, tako da imam želju to da prenesem i na dete. Navike se stvaraju od malih nogu – tako da sam i sa Petrom od rođenja krenula sa zdravom ishranom. Vodim računa da ima izbalansiranu ishranu i da svaka namirnica u jelovniku ima svoju svrhu. Obroke za nju spremamo često zajedno, kako bi videla sa kojim namirnicama spremam i kako bi iskazala interesovanje da proba. Ukoliko izlazimo napolje, uvek nosimo obrok od kuće kako ne bismo došle u iskušenje da jede obrok koji sadrži prazne kalorije. Ukoliko kupujem neke gotove proizvode, obavezno čitam deklaraciju i sastav. Ishranu posmatram kao gorivo za organizam, pa ako vodimo računa koje gorivo sipamo u auto, najmanje što mozemo jeste da vodimo računa koje “gorivo” dajemo deci.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: